Grujičićeva: Uvođenje porodičnog lekara bilo bi od velike koristi za osiguranike

Ministarka zdravlja Danica Grujičić ocenila je da bi uvođenje porodičnog lekara bilo od velike koristi za osiguranike, kao i da bi rasteretilo i zdravstveni sistem jer je, između ostalog, ideja i da se otvaraju ispostave domova zdravlja po manjim sredinama, selima i kvartovima.

Danica Grujičić izjavila je da bi se sa uvođenjem porodičnog lekara vratilo poverenja građana, ističući da je potrebno reorganizovati i liste čekanja. 

"Kada bismo imali porodičnog lekara, čoveka koji zna prethodne, kao i bolesti u bližoj i daljoj familiji, koji je više puta otišao da obiđe nekoga ko je stariji, nekog ko je porodici pomogao nekoliko puta, došli bismo u situaciju da se vrati poverenje koje je nekada bilo", rekla je Grujičić Tanjugu.

Navela je i da postoje situacije da su lekari raspoređeni u domovima zdravlja, ali da je teritorija koju pokriva taj dom zdravlja velika, a da je u nekim sredinama malo pacijenta.

"To bi podrazumevalo da u svim većim selima bude ambulanti. Sa druge strane, imate i kvartove Novog Beograda gde bi bilo jednostavnije da imaju ambulantu u kvartu i kada im nije dobro da siđu kod svog lekara, a ne da odmah zovu Hitnu pomoć", rekla je Grujičićeva.

Objasnila je da je ideja da pacijenti zovu kada im nije dobro svog lekara, koji će da im da terapiju i koji će, ako je potrebno, pozvati Hitnu pomoć ili otići do pacijenta.

"To je neko ko zna zdravstveno stanje pacijenata i kome je stalo da budu dobro, ko mora da ima direktnu konekciju sa lekarima u bolnicama i kliničkim centrima, tako da pacijent, kada mu je potrebna hitna dijagnostika ili intervencija, ne gubi vreme", rekla je Grujičićeva.

Pozvala je i mlade kolege da uzimaju specijalizaciju iz opšte medicine, jer će biti sve potrebniji.

Dodala je da Urgentni centar ne treba da bude dom zdravlja, već treba da služi za urgentna stanja, a ako bi se na pravi način organizovala primarna zdravstvena zaštita onda bi porodični lekari mogli 80 odsto stvari da reše što, rekla je, lekari opšte prakse i hoće.

Grujičićeva je istakla da postoji problem zakazivanja u sekundarnim zdravstvenim ustanovama od prvog do petog u mesecu, ističući da to mora što pre drugačije da bude organizovamo i rešeno i dodala da je zbog toga, između ostalog, važna digitalizacija.

Navela je da se moraju reorganizovati i liste čekanja, da se vreme čekanja skrati, ali i da je jedna od ideja da lekari rade i prekovremeno, što bi im bilo dodatno plaćeno kako bi se napravio bolji raspored.

Govoreći o radu u privatnoj praksi lekara koji su zaposleni u državnim ustanovama, navela je da postoje lekari čije operacije traju i po više sati, te da zato nemaju vremena da rade popodne u privatnim klinikama i ordinacijama.

Dodala je da bi trebalo uvesti normu na nedeljnom nivou za lekare, navodeći primer radiologa koji bi za radnu sedmicu trebalo da očitaju 50 snimaka.

"Imate hirurge koji odrade sve u državnoj ustanovi. Imaju mnogo pacijanata, jer su dobri i poznati u narodu, te popodne mogu da idu u privatne ordinacije. To nisu hirurzi koji kažu – sada ne mogu da vas pregledam, nego ćete doći popodne. Toga ima i to najviše u unutrašnjosti", rekla je Grujičićeva.

Najavila je da će, zahvaljujući kreditu Svetske banke, skoro svaka bolnica u Srbiji dobiti skener.

Na pitanje da li će biti dovoljno lekara da rade na njima odgovara, ministarka je rekla da će biti radiologa, te su zato tražili starosnu strukturu u svim državnim bolnicama da počnu mlade kolege da edukuju, da onog dana kada neko odlazi u penziju.

Kaže da je i sama počela na vreme da sprema mlađe kolege koji će je naslediti.

Govoreći o vakcinaciji beba, koje su umesto BCŽ vakcina dobile fiziološki rastvor, Grujičićeva je rekla da je vakcinisano više od 470 dece i da je ostalo još 140, te da je u unutrašnjosti uglavnom proces završen, jer je bilo manje dece.

Dodala je da je najviše dece u Beogradu, kao i da njih 40 nije još vakcinisnao jer ih roditelji nisu doveli na zakazani termin.

Navela je i da su se pojedina deca prehladila u međuvremenu i nisu mogla da dobiju vakcinu, ali je navela da će biti ponovo pozvani, kao i da ima godinu dana vremena da se sva deca budu vakcinisana, navodeći da je to bio propust i da nije bilo nikakve zle namere.

Govoreći o štrajku zaposlenih u bolnici "Laza Lazarević", Grujičić je rekla da je bila u toj ustanovi, saslušala direktorku, razgovarala i sa drugom stranom i da je zatražila 10, 15 dana da sagleda situaciju.

"Posle dve nedelje nastupili su novi otkazi. Inspekcija RFZO je bila zbog prijave o nenamenskom trošenju novca, pa je ustanovljeno da je fakturisano više lekova, nego što je potrošeno. Ustanovljeno je da na računu Psihijatrijske klinike nema sredstava za ishranu, a ishrana nije plaćena dobavljačima. Kada su zatražili dokumentaciju, direktorka je odbila da da dokumentaciju za neke vanstandardne usluge koje se pružaju osiguranicima na više načina u Padinskoj skeli", navela je Grujučićeva.

Dodala je da je i inspekcija Ministarstva rada, socijalne politike i boračkih pitanja, koja je posetila bolnicu, takođe našla nepravilnosti u radu, te da je zbog toga preložila Vladi Srbije da direktorku smeni.

"Razgovarala sam otvoreno o tome i sa premijerkom. Dala mi je podršku da javno kažem kako jeste. Sindikati su ispoštovali sve dogovore, nisu izlazili, davali saopštanje, za razliku od direktorke koja je nastavila da postupa onako kako je ona smatrala", rekla je Grujičićeva, dodajući da i sama poštuje hijarahiju, pa i da je direktorka trebalo da poštuje odluke Ministarstva.

Grujičićeva je dodala da je za vreme mandata ove v.d. direktorke 70 ljudi napustilo tu ustanovu, od čega 23 lekara, specijalita psihijatrije.

"Sa nama su išli tamo ljudi iz Pravobranilaštva i otvoreno su napisali da ovi ljudi treba da tuže ustanovu, odnosno oni tuže državu. Molila sam ih da to ne rade, jer posle država treba da plaća odšetete, ukoliko se dokaže da su bili u pravu", rekla je ministarka.

Govoreći o ulasku privatnih ordinacija i klinika u sistem, Grujičićeva je rekla da ona jeste za to i da će se to desiti, ali da je pre toga neophodno "srediti" državni sistem, koji podrazumeva i reformu zdravstvenog osiguranja.

SKINI APLIKACIJU