SRPSKI PROIZVODI DOBIJAJU ŽIG: Pirotski ćilim krasiće najveću klupu u Hilandaru
Autor: Glas javnosti
Srpske tradicionalne rukotvorine koje izrađuje Etno mreža uskoro će imati svoj kolektivni žig kao dokaz autentičnosti, najavljeno je danas iz te organizacije na okruglom stolu u Beogradu pod nazivom "Kolektivni žig kao oznaka autentičnog kvaliteta".
Prema rečima predsednice Upravnog odbora Etno mreže Violete Jovanović, Srbija ima bogato kulturno nasleđe, ali nedostaje svest ljudi o tome, što bi trebalo da promeni uvođenje kolektivnog žiga.
"Trenutno u Srbiji ima više od 50 prehrambenih i neprehrambenih proizvoda zaštićenog porekla, a poenta ovakvog umrežavanja je da osmislimo zajednički marketing i da ti proizvodi nađu lakši put do potrošača", rekla je predstavnica organizacije SEEDEV Dragana Tar.
Kako tvrdi, bilo je potrebno približiti te proizvode potrošačima i objasniti im zašto su skuplji u odnosu na druge slične proizvode. Ona je navela primer futoškog kupusa koji predstavlja autohtonu vrstu i samo se u tom podneblju uzgaja upravo takav. Umrežavanjem, proizvođači ne moraju više sami da se upuštaju u taj sistem sertifikacije, već da se povežu sa kolegama, poručila je Dragana Tar.
NE PROPUSTITE
Objašnjavajući odnos kvaliteta i cene ručnih radova, zamenik gradonačelnika Pirota Miloš Colić istakao je da je pirotski ćilim, kao jedan od najpoznatijih pirotskih brendova, stvar koja se kupi jednom, a traje sto godina.
Pirot ima tri brenda - ćilim, kačkavalj i peglanu kobasicu, a svi oni su, prema Colićevoj tvrdnji, nastali iz pirotske muke. "Kačkavalj je nastao tako što su kod nas veoma visoke temperature, pa nije mogao da se čuva ovaj običan beli sir", precizirao je Colić.
Pirot je posebno ponosan na činjenicu da je iz Hilandara dobio molbu da pirotske tkalje naprave ćilim koji će prekrivati najveću klupu u manastiru, rekao je zamenik gradonačelnika i pojasnio da će to biti poklon na kome se već radi. On je naglasio da izrada tih brendova mora postati profesionalan posao, a ne samo hobi, što je podržao i muzičar Antonije Pušić - Rambo Amadeus-.
"Onog trenutka kada sam za jedno veče muzikom zaradio više nego moj otac za mesec dana, to je prestao da bude moj hobi i postao posao", zaključio je Pušić. Muzičar je objasnio svoje interesovanje za tradicionalne rukotvorine objašnjavajući da je sa ocem, koji je bio arheolog, već sa deset godina išao u Pivski manastir, gde su arheolozi prenosili kamen po kamen manastira na drugo mesto. "To je koštalo 10 puta više nego da se izgradio novi manastir i tada sam počeo da cenim više staro nego novo", rekao je Pušić.
Prema njegovim rečima, veliki uticaj na njega imali su umetnici Voja Stanić i Marsel Dišan. "Stanić je rekao - Umetnost je pronalaziti lepotu u ružnim stvarima, iz čega proizilazi da ekonomsku vrednost možemo naći na odbačenim stvarima. Sve što je hendmejd mora biti jako skupo", poručio je on.
Kustos Etnografskog muzeja Saša Srećković kaže da postoji nekoliko stvari koje određuju kvalitet zanatskih proizvoda, među kojima su: lokacija, materijal, alati koji podržavaju veštinu ručnog rada, tehnike i tehnologije, unikatnost i specifičnosti. Ako je taj proizvod na UNESKO listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, a od te proizvodnje toga ne može da živi onaj koji ga proizvodi, onda to neće biti uspešna priča ili će se sporo razvijati, naglasio je Srećković.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
