Još pre nego što će podići ustanak, Karađorđe je prelazio preko Velike Morave i sastajao se sa Sinđelićem i dogovarao se oko početka ustanka, pa je Sinđelić počeo da prikuplja narod resavskog kraja za ustanak protiv osmanske vlasti. Čim je objavljen ustanak u Orašcu, Karađorđe je o tome obavestio Stevana Sinđelića.
Kako je Stevan Sinđelić sve na vreme saznao, pa ih je spremno dočekao na Jasenjaru, između Svilajnca i Ćuprije i potukao do nogu. To je bilo njegovo prvo bojevanje i prvi ratni uspeh.
Nakon velikih bitaka u kojima je uglavnom srpski narod odnosio pobede, došla je sudbonosna 1809. godina. Kod Kamenice, selo nadomak Niša, počeo je boj zbog koga je Stevan Sinđelić postao narodni heroj i oterao ga u legendu srpske istorije.
View this post on Instagram
Bitka je počela u jutarnjim časovima 19. maja 1809. (31. maja po novom kalendaru). Osmanlije su jurišali četiri puta, ali su ih Sinđelićevi junaci odbili. Na kraju, preko onih koji su izginuli i ispunili rovove oko šanca, Turci su na juriš ušli u šanac. Borba puškama, pretvorila se u borbu kundacima, noževima, i golim rukama. Osmanlije su stalno dobijale pojačanje, dok je Sinđelić na kraju ostao sam.
Turska vojska je krenula u juriš prema Čegru kada su saznali da su Hajduk Veljko i Petar Dobrnjac povukli svoje vojske i da su Srbi zbog toga znatno oslabljeni.
Osmanlijska vojska je jurišala četiri puta, ali su ih Sinđelićevi junaći uspešno odbijali. Turska vojska je bila znatno brojnija i uspeli su da uđu nadomak srpske vojske, borba puškama se pretvorila u borbu kundacima, noževima i golim rukama. Kada je Stevan Sinđelić video da ne može isterati Osmanlije iz šanca, pucao je iz svoje kubure u puno bure baruta jer nije hteo da padne u Osmanlijske ruke i time završio boj, jer je poginulo 6.000 Osmanlija ali i svi preostali Srbi, kojima su Turci odsecali glave i zidali u današnju Ćele-kulu koja se nalazi u Nišu i pretvoren je u spomen obeležje.
(Glas javnosti)