SLAVIMO ĐURĐIC: Praznik na koji se ne daje ništa iz kuće

Srpska pravoslavna crkva slavi danas Đurđic, u znak sećanja na prenos moštiju svetog velikomučenika Georgija u novi hram.

Po hrišćanskom učenju, Sveti Georgije prvi je u redu svetih ratnika sa štitom i krstastim mačem.

Svetac je veoma poštovan u našem narodu. Slavi se dva puta godišnje - 16. novembra po novom kalendaru, kao Đurđic, praznik prenosa moštiju svetitelja u Palestinu i polaganja u velelepni, njemu posvećeni, hram, i 6. maja kao Đurđevdan, dan smrti Svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćanstvo.

PROŠLO JE 12 GODINA BEZ NAJOMILJENIJEG SRPSKOG PATRIJARHA: Čovek treba da živi tako da kad umre ceo svet plače, a samo on se raduje

Đurđic je slava ili preslava mnogih srpskih mesta i porodica. Označava početak Vučjih dana ili Mratinaca, dana do Mratindana, 24. novembra.

Po običajnom kalendaru, u tom periodu, ništa se ne daje iz kuće, žene ne rade ručne radove, obućari i krojači odmaraju. Ne ide se u lov na vukove. Ako su Mratinci magloviti, zima će biti promenljiva, ako je vedro, zima će biti ljuta. Prema narodnom verovanju zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom. 

Kažu da je Đurđic po brojnosti svečara na osmom mestu slava u Srba. Đurđic je i gradska slava Novog Sada, kao i Bora. Nepokretni je praznik - ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna hrana. Na liturgijama u pravoslavnim hramovima pominje se stradanje svetog Đorđa.

SKINI APLIKACIJU