PROŠLO JE 12 GODINA BEZ NAJOMILJENIJEG SRPSKOG PATRIJARHA: Čovek treba da živi tako da kad umre ceo svet plače, a samo on se raduje

Patrijarh srpski gospodin Pavle je preminuo u Beogradu na Vojnomedicinskoj akademiji posle duže bolesti, u nedelju, 15. novembra, 2009. godine. Patrijarh Pavle je nesumnjivo jedna od ličnosti koje su obeležile istoriju Srbije na razmeđi 20. i 21. veka.

Rođen je kao Gojko Stojčević 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci u Slavoniji, danas u Hrvatskoj, a onda u sastavu Austrougarske. Iskušenik Gojko Stojčević 1948. zamonašio se u manasitru Blagoveštenje i dobio monaško ime Pavle. Bio je 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve, od 1990. do 2009. godine, a njegovo puno ime i titula glasili su Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin Pavle.

Za vreme mandata patrijarha Pavla obnovljeno je i osnovano više eparhija. Obnovljena je Bogoslovija na Cetinju 1992. godine. Otvorena je 1994. Duhovna akademija Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju (Foča) i Bogoslovija u Kragujevcu 1997, kao odsek Bogoslovije Svetog Save u Beogradu. Osnovana je i informativna služba Srpske pravoslavne crkve Pravoslavlje pres.

Pokrenuo je 1993. u Beogradu Akademiju za umetnosti i konzervaciju, s nekoliko odseka (ikonopis, freskopis, konzervacija), sledećih godina nastava veronauke je vraćena u škole (2002), kao i Bogoslovski fakultet u okvire Beogradskog univerziteta, iz kog su ga komunističke vlasti izbacile 1952.

Imao je značajnu ulogu u prevazilaženju raskola Mitropolije novogračaničke u Americi, koji je trajao više decenija. Putovao je u Ameriku više puta (1996, 1998, 1999. i 2001) i u Australiju (2004). Po Beogradu je išao gradskim prevozom ili peške. Živeo je asketskim životom, sam je šio i krpio svoje odelo i cipele, i obavljao ostale majstorske poslove u Patrijaršiji.

Navike po kojima je bio osoben

 Ustajao je vrlo rano, živeo u potpunosti po Jevanđelju i u skladu s onim što je govorio.

Nije koristio televizor, ni radio, niti je čitao novine, znajući da su "prilike takve da će ono što je od važnosti doći i do njega".

Umeo je sve sam da popravi, bilo da su to cipele, naočare, roletne. Sam je kuvao, šio i nijedan fizički posao mu nije bio ni stran ni težak.

Kada je tek postavljen na tron patrijarha i kada se preselio sa Kosova u zgradu Patrijaršije u Beogradu, još dugo su ga zaticali kako rano ujutro pere stepenište. Iako su mu govorili da "ima ko to radi u Patrijaršiji", on je uzvraćao da je navikao i da mu nije teško.

Često bi iz Patrijaršije odlazio da se i ne javi, kako bi bez pratnje obavio sve što je trebalo.

Kada je sa episkopima vozom putovao za Austriju na jedan od ekumenskih susreta, baš u njihovom vagonu nije bilo grejanja. Po izlasku iz voza, sve vladike su se žalile na hladnoću i kako su se smrzli, a patrijarh im je, aludirajući na višak kilograma i njihovo salo rekao: "A meni nije imalo šta da se smrzne."

Uzrečica mu je bila: "Bog te video…"

Bio je patrijarh u najteže vreme ratova, krize i sankcija, mnogi su mu se obraćali za pomoć, a on je činio sve da im izađe u susret. I sam je bio izbeglica u Drugom svetskom ratu. Skromno je živeo, tako je i umro, ali uspomena na njega još uvek živi, pa se često mogu pročitati njegove mudrosti, često ga citiraju i spominju samo u pozitivnom kontekstu. Često se priča da bi mogao biti proglašen i za sveca.

Trodnevna žalost

Rano ujutru 15. novembra 2009. godine, patrijarha je pričestio jeromonah Metodije. Kasnije te noći, patrijarh Pavle je preminuo u snu.

Vlada Srbije je povodom njegove smrti proglasila trodnevnu žalost u Srbiji, a dan sahrane bio je 19. novembar. Od nedelje 15. novembra do četvrtka 19. novembra, telo patrijarha Pavla nalazilo se u Sabornoj crkvi gde su neprestano čitane molitve i gde su vernici dolazili da mu odaju počast. Broj ljudi koji se tada pojavio bez ikakve organizacije bila je fascinantna. Kolona ispred Saborne crkve bila je duža od kilometra i to možda najbolje govori o dobroti i naravi patrijarha.

Patrijarh je, prema sopstvenoj želji izraženoj u testamentu, sahranjen u manastiru Rakovica.

Njegova želja je bila da se na sahranu ne donose venci, nego da se umesto toga da prilog za izgradnju hrama Svetog Save.

Na opelu je mitropolit Amfilohije citirao njegove reči:

- Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali, treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.

15. beogradska gimnazija u Beogradu, u opštini Rakovica, ponela je njegovo ime, i dan njegovog upokojenja obeležava kao Dan škole.

SKINI APLIKACIJU