SEĆANJE NA VARIOLA VERU I MART PRE 49 GODINA: Zbog straha od variole i velike smrtnosti ljudi su trčali da se vakcinišu! (FOTO)
Autor: Glas Javnosti
Epidemiolog i učesnik u "ratu" protiv variole Radmilo Petrović rekao je da je strah od variole i velika smrtnost terala ljude da trče da se sami vakcinišu bez molbi, ali da se korone izgleda ljudi ne plaše.
-Strah od variole i velika smrtnost terala je ljude da trče sami da se vakcinišu - bez pisanja, poziva i molbi. Korone se ljudi, izgleda, ne boje, pa se predomišlajju da li da se vakcinišu ili ne- tako glavne sličnosti i razlike između velike epidemije koja je u martu 1972. pogodila tadašnju Jugoslaviju i ove današnje epidemije opisuje epidemiolog i učesnik u "ratu" protiv variole Radmilo Petrović.
On ističe da su te davne 1972. zdravstveni radnici sveobuhvatnom vakcinacijom pobedili variolu veru za dva meseca.
-Tada su za samo četiri nedelje zdravstveni radnici tadašnje Jugoslavije vakcinisal 18 miliona ljudi. A sada je za dva i po meseca sa dve doze vakcinislao jedva 10 posto- rekao je Radmilo Petrović za Nova.rs.
-Tada se radilo, nije se čekalo da se zakaže, pa sve polako, samo još i kafu da popiješ. Sve je to kulturno, svaka časat, ali sporo. Mora da ide deset puta brže. 1972. su bile kolone i redovi za vakcinisanje. Zavrneš rukav i kolona ide dalje, ne gubi se vreme- opisuje on mašineriju za vakcinisanje koja je bila u punom pogonu tog marta pre skoro pet decenija.
View this post on Instagram
On poručuje da vakcinacija protiv korone mora da bude brža i sveobuhvatnija.
-Manimo se kulture, to je mnogo sporo. Efekat suzbijanja epidemije zavisi od sveobuhvatne vakcinacije- više je nego jasna i opominjuća poruka ovog iskusnog epidemiologa.
Za vreme epidemije varole vere organizacija zdravstvenih službi je bila potpuno drugačija.
-Ja sam vodio osam beogradskih karantina. Imali smo četiri bolničke i četiri vanbolničke izolacije. Vodilo se računa, trudili smo se da u sobama ne bude više od dve osobe. Brzo se reagovalo i uspelo smo da prekinemo taj lanac beogradske epidemije variola vere- tako je svoja iskustva iz 1972. preneo epidemiolog Zoran Radovanović.
-Vanbolnički karantini su bili u hotelima B kategorije, sada bi to bili hoteli sa tri zvezdice. To su bili ‘Mladost’, sad Hotel M na Avalskom drumu, tu smo prvo smeštali, pa zatim u ‘Nacionalu’, to je motel na Bežanijskoj kosi. Karantin je bio i u motelu ‘Šumadija’ iza Avale- priseća se Radovanović nekih od mesta u kojima se tada boravilo po 16 dana, toliko je trajala izolacija.
NE PROPUSTITE
Smrtnost od variole vere je veća nego od koronavirusa, ta bolest je bila mnogo opasnija, a ključ je bio u pravovremenoj reakciji i prekidanju lanca zaraze, ukazuje naš sagovornik.
-Taj koji je uneo epidemiju u Beograd, on je samo u Beogradu zarazio 27 ljudi. Zarazio je i nekoliko u Novom Pazaru i Čačku, naparavio je i jednu metastazu u Moroviću. Energično smo reagovali, da nije ništa preduzeto u Beogradu ne bi bilo samo 27, bilo bi ih 150. Uspeli smo da presečemo lanac. Samo je pet obolelih bilo je u drugom talasu, a tih pet nije zarazilo nikoga, tu se lanac završio- objašnjava Radovanović kako je epidemiolška služba razmišljala i reagovala pre skoro 50 godina.
Trudili smo se da hvatamo sve te kontakte, u Beogradu je u karantinu bilo nešto više od 1.000 ljudi- objasnio je epidemiolog.
Epidemiolog koji se na trerenu borio sa variolom verom Radmilo Petrović poručuje da nije trebalo razvlačiti epidemiju koronavirusa.
-Nije epidemija lastiš, niti žvaka. Oni su išli na tehniku razvlačenja. Trebalo je odmah da izoluju sve kontakte, i prve i druge. Trebalo je odmah da se ide na sve kontakte, a ne ‘pusti ga kući da se on sam čuva i da se javlja iz samoizolacije’. Nismo mi toliko disciplinovan narod- oštar je Petrović u izjavi za Nova.rs.
NE PROPUSTITE
On se priseća i da je te 1972. policija je reagovala i u karantine odvodila sve kontakte zaraženog.
I on je lično bio smešten u jednom vanbolničkom karantinu.
-Ja sam spavao u karantinu ‘Mladost’, tu sam bio sa svojim šefom. Išao sam na teren, a sa kontaktima i potencijalno zaraženima sam u tom karantinu doručkovao, ručao, večerao. To je bio hotel Ferijalnog saveza Srbije i tu su bili smešteni svi oni koji su bili u prvom kontaktu sa zaraženima. Ljudi su pričali svoje životne priče i čekali su da prođe tih 16 dana izolacije- priča Petrović.
Sebe opisuje kao izviđača, a svoj posao nam je objasnio do detalja, slikovito.
-Ja sam bio onaj koji, kada se javi neki sumnjivi slučaj, odlazi bilo gde na teritoriji Jugoslavije, da se uzme materijal. Ja sam njemu čeprkao po koži, uzimao virus i odnosio ga na Torlak avionom, helikopterom, automobilom. Obišao sam sve karantine- priča Petrović.
Svedoči i da na samom početku epidemije nisu svi uslovi bili naročito sjajni, pa se u Đakovici, gde je epidemija počela, dešavalo da u sobama bude po sedmoro do desetoro zaraženih.
-To je bio pakao- opisuje Petrović.
Dodaje i da su na početku epidemije lekari nosili samo obične maske, kape i rukavice, a oprema se po izlasku iz karantina i obilaska zaraženih ili potencijalno zaraženih odmah spaljivala.
-Posle 10-15 dana su napravljeni skafander- priseća se Petrović.
(Glas Javnosti/Nova.rs)
SKINI APLIKACIJU
.png)
