Sa fakultetskom diplomom zarada veća za 45% u odnosu na srednju stručnu spremu

Iako se od obrazovanja očekuje da bude ulaznica za sigurno zaposlenje, u Srbiji diploma neretko predstavlja samo papir. Tržište rada traži praktične veštine, iskustvo i fleksibilnost, a obrazovni sistem na te zahteve odgovara sporo i tromo.

U kojoj meri danas akademsko obrazovanje donosi finansijske koristi ljudima, a ne samo društvenu težinu?

Ekspanzija IT sektora u 21. veku povukla je pitanje isplativosti studiranja generalno, ali i studiranja drugih fakulteta i smerova koji ne potpadaju pod domen informacionih tehnologija s obzirom na veliku razliku u zaradama između softverskih i ostalih zanimanja piše Nova ekonomija.

Pored toga, iako tržište rada beleži slabašne pozitivne trendove, u stvarnosti se suočava sa problemima. Srbija beleži blagi porast nezaposlenih, a u prva tri meseca ove godine najviše je mladih bez posla, oko 24,1 odsto.

Podaci međutim pokazuju da IT jeste svetla tačka tržišta, ali da nije jedina. Pre nego što se svi okrenu studiranju programiranja, treba znati da postoje i drugi sektori u kojima se može pristojno zaraditi i bez uhlebljenja preko veze.

Šta kaže statistika?

Prema Republičkom zavodu za statistiku (RZS) pet najplaćenijih sektora su računarsko programiranje i konsultantske usluge, vazdušni saobraćaj, informisanje i komunikacije, naučno istraživanje i razvoj i proizvodnja koksa i derivata nafte.

Prosečna zarada u ovim sektorima kreće od oko 180.000 dinara koliko je kod proizvodnje koksa i derivata nafte, pa do 268.000 dinara koliki je prosek baš u domenu informacionih tehnologija i programiranja.

VIDEO koji demantuje Ministarstvo pravde: Nasilnici neće zaustaviti rad institucija Republike Srbije

Podaci kojima raspolaže Infostud (iz 2024. godine), pokazuju da su najtraženije oblasti među poslodavcima trgovina i prodaja, mašinstvo, IT sektor, administracija i ugostiteljstvo. Međutim, to što nekom sektoru nedostaje najviše radnika, nikako ne znači da se njima nude i najveće plate. Tako se, ako se pogleda RZS, ugostiteljstvo nalazi na pretposlednjem mestu po isplativosti za radnike, sa prosečnom platom od oko 62.000 dinara, a ni trgovina nije daleko od toga.

Potom, zanimljivo je da se tržište suočava sa manjkom zanatlija, a plate koje se mogu videti na Infostudu za, recimo, bravara, kreću se od 150.000 dinara, vodoinstalatera oko 125.000, a pekara nešto manje – sa prosečnom platom od 89.000 dinara.

Međutim, RZS nije svrstao ovo zanimanje ili sektor, među vodeće, što može imati smisla uzevši u obzir na koji način poslodavci prijavljuju svoje zaposlene, a i prirodu zanatskog posla u Srbiji, gde zanatlije mahom rade samostalno i to u sivoj zoni.

Presek tržišta rada u 2025. godini i nije nešto drugačiji. Najtraženiji su IT-jevci, zanatlije, ugostitelji, a plate se nisu mnogo promenile.

Nivo obrazovanja naspram zarade

Međutim, podaci iz istraživanja iz 2022. godine (Istraživanje o strukturi zarada), koje je sproveo Republički zavod za statistiku, pokazuju da postoji recipročna veza između nivoa kvalifikacija i visine zarade.

Prema istraživanju, zaposleni sa završenim osnovnim, specijalističkim, master ili doktorskim studijama (nivo 6, nivo 7 i nivo 8) nesumnjivo ostvaruju veće zarade u odnosu na one sa neformalnim, stručnim, osnovnim ili srednjim obrazovanjem (nivo 1, nivo 2 i nivo 3).

Ove nalaze potvrđuju i najsvežiji podaci o prosečnoj zaradi prema nivou kvalifikacija iz septembra 2024. godine (RZS), što se može videti na tabeli ispod.

Tako je u septembru prošle godine, prosečna neto plata ljudi sa završenom osnovnom školom i manje od toga bila 57.666 dinara, sa četvorogodišnjom srednjom školom 85.811, a sa završenim fakultetom 124.393 dinara. Masteri i doktori nauka u proseku zarađuju 138.765 dinara.

Muzej Milunke Savić gradiće se u blizini Novog Sada

Dakle, jasno je da svake četiri godine dodatnog školovanja donose značajan napredak u plati. Jedna od vodećih dilema mladih ljudi je da li posle četvorogodišnje srednje škole da upisuju fakultet ili ne. Ovi podaci pokazuju da diplomirani studenti tokom radnog veka u proseku zarađuju 45 odsto više nego njihove kolege koje su ostale na srednjoj školi, a kada se radi o određenim podgrupama, recimo o muškarcima koji žive u Beogradu, ta razlika iznosi čak 62 odsto.

U finansijskom smislu, cena toga su bar četiri godine studiranja, odnosno „izgubljenog“ prihoda zbog kasnijeg ulaska na tržište rada, kao i sam trošak studija. Tas na kraju, bar u proseku, značajno prevagne na stranu višeg obrazovanja, ali sve ovo ipak treba znati pri izboru karijere.

Dakle, podaci svakako pokazuju da visokoobrazovani ostvaruju veće zarade, bez obzira na industriju u kojoj su zaposleni. Međutim, ni to ne znači da svi koji su završili studije imaju posao u struci ili posao uopšte.

U prvom kvartalu 2025. godine bilo je 289.400 nezaposlenih, što predstavlja stopu nezaposlenosti od 9,1 odsto – blagi porast u odnosu na poslednji kvartal 2024. godine, kada je stopa iznosila oko 8,6 odsto, odnosno bilo je 273.100 nezaposlenih lica.

Završetak fakulteta, nažalost, nije garancija sigurnog zaposlenja. Dok su pojedine industrije među najtraženijima, to porazumeva veliku konkurenciju za radna mesta. S druge strane, sektori sa najvećom potražnjom za radnicima, poput ugostiteljstva i trgovine, uglavnom nude niske plate.

Studije ipak nude veće šanse. Tako, prema podacima za 2024. među onima koji su završili srednju školu, njih 55,8 odsto je imalo posao. Kod građana sa fakultetom to je 72 odsto. Kod mastera i doktora 84,4 odsto.

Uprkos tome što fakultet naravno nije potpuna garancija da će svršeni student moći sebi da obezbedi egzistenciju, u prošloj školskog godini imali smo 249.768 studenata, na svim nivoima studija, koji su se odlučili za upis.

Koju ulogu fakultet igra u zaposlenju?

U Srbiji akademsko obrazovanje i dalje nosi određenu društvenu težinu. Vrednuje se formalna diploma, ali kada se pogledaju izgledi na tržištu rada – postavlja se pitanje da li je trud uložen u visoko obrazovanje kasnije dovoljno kompenzovan s obzirom na godine provedene na studijama?

Najveći problem srpskog visokoškolskog sistema jeste što se slabo usaglašava i prilagođava tržištu. Kurikulumi se menjaju tromo, a praktične veštine su skoro pa nepostojeće.

Miloš Turinski, menadžer za odnose sa javnošću u Infostudu, objašnjava trenutno stanje na tržištu.

Besmisleni poslovi: Da li ih je zaista sve više?

„Formalno obrazovanje i dalje ima značajnu vrednost, pogotovo u oblastima gde su neophodne diplome, ali ako pogledate neke oblasti poput zanata, logistike ili prodaje ljudi generalno mogu da uspeju bez fakultetskog obrazovanja“, zaključuje Turinski.

Na tržištu rada se pojavio apsurd: Kroz oglase za poslove pored fakultetske diplome traže se praktične veštine, znanje, radno ili volontersko iskustvo od studenata koji su tek završili fakultet. Odnosno, potražnja za idealnim kandidatom koji će biti miks formalnog i neformalnog obrazovanja dovodi mlade u situaciju da neretko biraju između studiranja i posla/prakse.

Sve to implicira da student tokom studija paralelno mora da gradi karijeru. Žongliranje obaveza i aktivnosti može dovesti do produžetka studiranja što je opet nezahvalno na tržištu rada, te se jedan student nalazi između dve vatre: završiti fakultet u roku ili steći praktična znanja uprkos rizicima.

,,Cela problematika leži u povezivanju obrazovanja i tržišta rada. Obrazovanje mora da se poveže sa privredom, fakulteti da obezbede saradnje, prakse i volontiranja u kompanijama, ali to danas nije praksa, iako postoji u malom broju“, dodaje Turinski.

Bez reforme obrazovanja koja će pomoći mladima da se prilagode tržištu, diploma može da postane samo papir. Koliko god da je solidna akademska osnova neophodna za rad, jednako su važni i iskustvo, veštine i razvoj praktičnog, a ne isključivo teorijskog znanja. Jedino tako obrazovni sistem može prestati da kaska za potrebama današnjice.

Glas javnosti /B07S

SKINI APLIKACIJU