Tako je uvek, čim se završi ova, odmah počinju pripreme za narednu školsku godinu, a roditelji đaka u Nišu suočeni su sa dilemom i problemom kako i od koga kupiti udžbenike za sledeći razred. Iz godine u godinu, poznato je, nabavka udžbenika je veliki udar na porodične budžete i džepove roditelja koji, kako kažu, i ovog kao i svih prethodnih proleća gaje veliku nadu da će cene knjiga biti niže. Međutim, kako se približava trenutak da odluče gde će i od koga nabavljati udžbenike, tako njihova nadanja polako nestaju i sve je jasnije da će morati da izdvoje poprilično novca da bi opremili svoju decu za nastavak školovanja.
Prema najnovijim istraživanjima i analizama, za pojedine razrede osnovne škole kompleti udžbenika nude se po ceni od gotovo 17.000 do 20.000 dinara, što je bez ikakve sumnje mnogo. A u posebno nezavidnoj situaciji su porodice i roditelji đaka prvaka, koji za početak školovanja svojih mališana, samo za udžbenike (tu nisu uračunati ostali troškovi i kupovina svezaka, olovaka, bojica, ruksaka i druge opreme) moraju da izdvoje čak 10.000 dinara.
Na listi kataloga udžbenika Ministarstva prosvete nalaze se većinom strani izdavači, kao i privatne izdavačke kuće, uz domaći Zavod za udžbenike. U ponudi su izdavači udžbenika iz Nemačke, Slovenije ili Hrvatske, i tek poneka iz Srbije, odnosno iz Beograda.
Iako prema važećim propisima i zakonskim odredbama roditelji učenika imaju mogućnost da sami izaberu udžbenike za školovanje svoje dece, oni, bar tako je u Nišu, popuštaju pred pritiskom škola, koje biraju, nabavljaju i potom nude najskuplje udžbenike stranih izdavača. Veliki je broj roditelja u Nišu koji su, i zbog kvaliteta, a još više zbog skoro upola nižih cena, zainteresovani da nabave udžbenike od domaćih izdavača ili fondacija, ali, objašnjavaju, za to nemaju razumevanja u školama. Ne kažu da su ucenjeni, ali izgleda tako...
Roditelji niških osnovaca koji pokušavaju da budu jedinstveni u svojim zahtevima, pitaju se pre svega da li ima kontrole u formiranju cena školskih knjiga i potrepština za njihovu decu, koje su iz godine u godinu sve veće i koje bez mnogo opravdanih razloga stalno rastu. Ali, nameću i dilemu da li uopšte postoji neko ko brine o njihovoj, roditeljskoj kupovnoj moći i ko bi, razumljivo je, trebalo da bude zadužen da se cene koštanja, odnosno troškova udžbenika prilagođavaju porodičnim budžetima. Nije uteha to što im se nabavka udžbenika nudi na rate u više meseci, jer na kraju oni sve to moraju da (is)plate.
Kao što ne mogu da se pomire ni sa činjenicom da se veoma često stavljaju pred svršen čin. Naime, negoduju zbog „protokola” nabavke udžbenika koji postaje ustaljen i nepromenljiv. Kako objašnjavaju, najpre svakog proleća škole dobijaju ponude izdavača, a onda učitelji i nastavnici prosleđuju roditeljima spiskove udžbenika. Na kraju, na roditeljskim sastancima, razredne starešine po pravilu naglase „da roditelji nisu u obavezi da kupe udžbenike koje škola nudi, ali da je te i tako izabrane i ponuđene izdavače ipak preporučilo Ministarstvo prosvete i zato je škola upravo njih (izdavače i udžbenike) izabrala”.
Sa razlogom se onda roditelji pitaju da li je baš tako kao sa nabavkom udžbenika isti princip u nekim školama i sa ekskurzijama – da se prilikom formiranja cena, uz osnovnu, pojedinci ili zaposleni u školama ugrađuju u krajnju sumu.
Posebni su problemi roditelja koji imaju dva, pa i tri đaka, koji čak ni u osnovnim školama ne mogu da koriste iste sačuvane knjige jer su im preporučene nove „sa izmenjenim” sadržajem – makar to bile samo korice ili naslovi pojedinih lekcija.
Glas javnosti/P02S
20 min