RENTIRANJE APARTMANA: EU uvodi nova pravila zbog sive ekonomije

Nedostatak raspoloživog stambenog prostora u turističkim destinacijama, veće cene zakupa i uticaj na život lokalnog stanovništva, neke su od negativnih posledica kratkoročnog iznajmljivanja, koje su poslednjih godina znatno porasle zahvaljujući širenju onlajn-platformi kao što su Booking, AirBnb, Expedia i TripAdvisor.

Osim toga, samo prošle godine u Hrvatskoj je registrovano 55.000 novih kreveta za iznajmljivanje turistima, uglavnom u privatnim objektima.

U 2022. godini u EU je rezervisano 547 miliona noćenja na četiri pomenute platforme. Najveći broj gostiju koji koriste kratkoročni zakup u 2022. godini zabeležen je u Parizu (13,5 miliona), a slede Barselona i Lisabon sa više od 8,5 miliona gostiju i Rim sa više od 8 miliona gostiju. Od 2019. do 2023. godine zabeležen je porast najvećeg broja noćenja, sa 96,9 miliona noćenja u avgustu 2019. na 124,7 miliona noćenja u avgustu 2023. godine.

JANJUŠ IMA VELIKO IZNENAĐENJE ZA ĆERKU: "Ako ovo izdržim, odmah ću kupiti stan u Ulcinju..."

Ali iako takva ponuda smeštaja može pozitivno da utiče na broj turista, eksponencijalni rast apartmana, sa jedne strane, a sa druge internet platformi preko kojih se ovi apartmani iznajmljuju turistima, lokalno stanovništvo se suočava i sa negativnim posledicama. To se najviše oseća u opterećenju javne infrastrukture i usluga, kao što je sakupljanje otpada, a nadležnim organima je teško da prate i regulišu usluge kratkoročnog iznajmljivanja. Takođe, sve veći broj nekretnina za turistički zakup znači i manji broj nekretnina dostupnih za život lokalnog stanovništva, što posledično podiže cene postojećih nekretnina za dugoročni zakup ili kupovinu.

Zbog sve većeg broja kratkoročnih zakupa, neki gradovi i regioni su uveli svoja pravila za ograničavanje pristupa takvim uslugama. Sve su to razlozi zbog kojih je Evropska komisija u novembru 2022. godine sačinila predlog kako bi se obezbedila veća transparentnost kratkoročnih zakupa i podržala javna tela u promovisanju održivog turizma.

Predlozi uključuju registraciju hostova za lakšu identifikaciju i verifikaciju informacija, zatim će onlajn-platforme morati da provere tačnost podataka o hostu radi veće bezbednosti korisnika, a države članice će pomoći lokalnim vlastima da prate aktivnost kratkoročnog iznajmljivanja. Nadležni organi će čak moći da zaustave registracije i uklone objekte koji nisu u skladu sa pravilima, a po potrebi će izreći i novčane kazne platformama.

Evropski parlament i Savet usaglasili su predlog u novembru 2023. godine, a Odbor za unutrašnje tržište Evropskog parlamenta, koji je radio na izveštaju o dogovoru, odobrio je privremeni dogovor o novim pravilima u januaru ove godine. Evropski parlament je na ovonedeljnoj plenarnoj sednici u Strazburu izglasao usvajanje sporazuma, a pre nego što stupi na snagu još uvek treba da ga potvrdi Savet EU, nakon čega zemlje članice EU imaju dve godine da ga primene.

Izvestilac Odbora EP za unutrašnje tržište, Kim Van Sparentak iz redova Zelenih istakao je na sednici da gradovi beleže porast nelegalnog iznajmljivanja kratkoročnih odmora.

IZGOREO STAN U CENTRU: Požar u centru Smedereva

– To čini gradove širom Evrope težim za život i manje pristupačnim. Ovaj zakon zahteva da platforme dele svoje podatke sa lokalnim vlastima, omogućujući im da bolje sprovode pravila iznajmljivanja na odmoru kako bi stanovi bili pristupačni za ljude, kaže Van Sparentak.

Tomislav Sokol, zastupnik HDZ-a u Evropskom parlamentu i potpredsednik Odbora za unutrašnje tržište EP, objasnio je za Lider da će nova pravila bolje regulisati sistem iznajmljivanja.

- Ideja je da internet platforme preko kojih se iznajmljuje moraju na kraju svakog meseca organima vlasti da dostave podatke o smeštaju i saobraćaju. Na ovaj način država dolazi do informacija o stvarnom stanju u turizmu i suzbija sivu ekonomiju, što je, po mom mišljenju, pozitivno. Na evropskom nivou biće standardizovani podaci koji se moraju dostavljati organima javne vlasti – objasnio je Sokol.

Što se tiče rasta cena nekretnina izazvanog širenjem platformi za kratkoročno iznajmljivanje, Sokol se složio da je to problem. On je, međutim, dodao da EU praktično ne može mnogo da uradi na tom planu.
– Generalno, kratkoročni zakup utiče na cene i dostupnost zakupa u gradovima. Posebno su nam poznati slučajevi u Splitu kada se studenti moraju iseliti preko leta kako bi iznajmili stanove turistima. Ovo definitivno nije dobro i treba ga popraviti, ali Evropska unija ima ograničene mogućnosti delovanja. Međutim, ono što se ovde može učiniti jeste da država i lokalne samouprave deluju podsticanjem izgradnje novih nekretnina, kroz bolje komunalno uređenje, propisivanjem uslova i boljom kontrolom, što je posebno važno u ispunjavanju ugovornih obaveza za zakup. Zbog toga je posebno važno imati pravnu zaštitu, ako stanodavac raskine ugovor, kako biste u razumnom roku mogli da se obratite sudu i dobijete pravnu zaštitu, a ne da se ona odugovlači mesecima i godinama, jer to onda nije korisno za vas. Mislim da bi ljudi više tražili pravnu zaštitu kada bi znali da će je dobiti u razumnom roku – komentariše Sokol.

Ostaje vam ljubimac sam u kući: Evo koliko sme sam da ostanr

Naime, po principu supsidijarnosti, EU treba da rešava one probleme koji se mogu rešiti samo na nivou EU, a upravo zbog specifičnosti pojedinačnih tržišta i zemalja, teško je doneti jedinstvenu politiku koja će biti podjednako primenljiva u Splitu, Dubrovniku, Stokholmu ili Briselu, objasnio je Sokol.

Iako nije bilo polemike oko novih pravila o kratkoročnom zakupu (odluka je u Skupštini prihvaćena sa 493 glasa za, 14 protiv i 33 uzdržana), u Skupštini se mnogo priča o poskupljenju nekretnina u nekim zemljama, među njima i u Hrvatskoj.

- Neki u EU bi želeli da ovo pitanje regulišu jedinstvenim evropskim propisima, ali za to je neophodna većinska podrška u parlamentu, ali i državama članicama. I upravo zato što se zemlje članice razlikuju, veoma je teško naći jedinstveno rešenje šta raditi, kako definisati jedinstvenu evropsku stambenu politiku. Posebno one zemlje poput skandinavskih, koje imaju visoko razvijenu socijalnu politiku, ne žele da se EU meša u nju. Političke prepreke su prevelike da bismo mogli da usvojimo jedinstvenu evropsku stambenu politiku i veća je verovatnoća da će ona ostati u nadležnosti država - rekao je Sokol uz konstataciju da je turizam važan, ali ne možemo da ispraznimo primorske gradove od lokalnog stanovništva zbog turista.


Glas javnosti/ B05S

SKINI APLIKACIJU