Zato su danas organizovali protest na mestu gradnje. U istom trenutku održan je i kontra protest investitora sa svojim pristalicama, prenosi Blic.
Gradnja, ne samo da je ugrozila reku i netaknutu prirodu, već je kako kažu meštani, investitor uzurpirao privatne parcele koje se nalaze pored rečice.
Vlasnici parcela koji su se okupili na mestu na kojem se gradi MHE, kažu da je investitor bez saglasnosti vlasnika započeo gradnju kroz više od dvadeset privatnih poseda kroz koje je planirano da prođe trasa.
- Znači, čisto uništenje prirode. Mnogo je ružno. I sami vidite kako to izgleda. Ružna slika. Ne idemo odavde dok ih ne isteramo. Oni moraju da odu. Ne znam na osnovu čega su mogli da dođu. Bez ikakvog pitanja - priča Milinko Lazović, vlasnik parcele na kojoj se gradi MHE.
Vlasnici parcela kažu da su podneli prijavu nadležnim inspekcijama, ali da građevinska inspekcija još uvek nije sačinila kompletan izveštaj. Smatraju da su uzurpirani privatni posedi, gradilište koje nije ograđeno, i bez građevinske table.
- Dužina trase je oko 1.800 metara. Vidi se cevka kroz koju će sprovesti reku. Znači, kompletnu vodu. Osim investitora, sada se pojavila i neka fantomska firma iz Vlasotinca koja je potpisala da su oni izvođači radova. A oni ne znaju ni gde se nalaze. Drveće se suši, a vlasnici parcela koji nizvodno imaju malinjake, ostaju bez vode - priča Rade Pavlović, jedan od vlasnika parcela.
Ali, u istom trenutku kada su se meštani okupljali u centru sela Kovači, organizovan je i kontra protest. Grupa od oko tridesetak ljudi, kako objasnili, okupili su se, jer se „zalažu“ za gradnju mini hidroelektrana.
Investitor poručuje da poseduje dozvolu za gradnju, i da će vlasnicima parcela nadoknaditi štetu.
- Da gradnja nije dozvoljena, država nam ne bi dozvolila da to radimo. Ne bi dobili građevinsku dozvolu za projekat. Što se tiče papirologije, sve je pravno i ako bude nekih problema sa meštanima, rešavaćemo na sudu - kaže Stefan Milojević, predstavnik investitora.
Planska reka je stanište potočne pastrmke i potočnog raka, koji su strogo zaštićene vrste.
Podsetimo, nedavno su meštani zvali policiju zbog investitora, ali se oni nisu odazvali.
- Ali, zato su se pojavili na poziv investitora iz Jošaničke Banje, koji je došao sa sinom u privatnom džipu bez registarskih oznaka. Osim zabrane radova i aktivnosti na području „Željin“ koje su kao takve utvrđene Zakonom o zaštiti prirode, zabranjena je izgradnja hidrotehničkih i hidroenergetskih objekata. Kao što su akumulacije i brane, uključujući i regulaciju vodotoka. Odnosno, postoji zabrana kaptažnih ili regulacionih radova u dolini potoka - rekao je jedan od meštana.
Na području Predela izuzetnih odlika „Željin”, na površinama na kojima je utvrđen režim zaštite III stepena, sprovodi se proaktivna zaštita. To znači da se mogu vršiti upravljačke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapređenja zaštićenog područja, razvoj sela i unapređenje seoskih domaćinstava. Zatim, uređenje objekata kulturno-istorijskog nasleđa i tradicionalnog graditeljstva, očuvanje tradicionalnih delatnosti lokalnog stanovništva, selektivno i ograničeno korišćenje prirodnih resursa i prostora. Ali, ne i gradnja.
Postupak zaštite prirodnog područja „Željin“ pokrenut je 2015. godine, kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio studiju zaštite ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao nadležnom organu, a da se u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode, područje za koje je pokrenut postupak zaštite smatra zaštićenim u skladu sa ovim zakonom.
(Glas javnosti)