Do poslednjeg dana svog života ostala je nasmejana, kažu oni koji su je poznavali.
Poslednjih nekoliko godina nije mogla da izlazi, ali joj je kuća uvek, kako oni koji su provodili vreme s njom, uvek mirisala na mladost, lepotu i pozitivnu energiju.
Inače, Nada je početkom godine proslavila 109. rođendan. Rođena je u Kraljevini Srbiji, promenila je osam država, preživela dva svetska rata, od malih nogu se bavila sportom, drugovala sa čuvenom Desankom Maksimović, a poslednje četiri i po decenije se skrasila u centru Beograda, odnosno na Vračaru.
Decenijama je baka Nada ustajala u 6.00, a na počinak odlazila u 21.00. Dan je počinjala osveženjem i doručkom, uz obaveznu popodnevnu dremku, a zatim gledanje televizije ili primanje posete do vremena za spavanje.
O ishrani nikada nije vodila računa, uvek je volela da uživa u slanim i slatkim specijalitetima. Nije pušila i pila, kako je rekla jedino je pre šest godina zaradila povredu kuka, a imala je probleme s visokim pritiskom.
Od malih nogu se pridružila sokolskom društvu, a ljubav prema atletici i gimnastici negovala je čitavog života. Sa vežbanjem je nastavila čak i u drugom veku svog života, pa je uzimala oklagiju za vežbanje i strunjaču za pod.
Do pre par godina najstarija Beograđanka je skoro svakodnevno vozila sobni bicikl, ali doktorka joj je zabranila zbog površinskih kapilara i masnog tkiva. Često bi zaboravila na vreme, pa je vozila i preko 30 minuta.
Baka Nada je duže od četiri decenije bila u zasluženoj penziji, a nekada je radila kao nastavnica nemačkog i srpskog jezika, pa ne čudi njena strast prema čitanju i književnosti.
Baka Nadežda je iza sebe ostavila unučiće i praunučiće, koji žive po Srbiji ili u inostranstvu, a sa njima je ponajviše bila u kontaktu putem Vajbera, mada nikad nije krila da voli da koristi tablet.
Pored čitanja baka Nadežda je bila i ljubitelj muzike. Od muzike je najviše volela da sluša klasiku, na repertoaru su bili Bočeli, Pavaroti, Marija Kalas.
(Glas javnosti)