PRE 107 GODINA IMPERIJA JE POSLALA ULTIMATUM SRBIJI! 'Austrougarska nam je objavila rat. Bog će nam dati pobedu' (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Na današnji dan 21. jula 2014. Austro-Ugarska je uputila ultimatum Srbiji, zahtevajući odgovor u roku od 48 časova, okrivivši je za atentat u kojem je 28. juna 1914. u Sarajevu ubijen austrijski prestolonaslednik Franc Ferdinand
Uslovi ultimatuma bili su ponižavajući i unapred se računalo da ih Srbija neće prihvatiti. Uz podršku Nemačke, Beč je odlučio da Srbiju vojno kazni, najviše zbog jačanja njenog autoriteta u južnoslovenskim delovima Austro-Ugarske. U noti je zatraženo objavljivanje izjave u kojoj se indirektno priznaje krivica za atentat, uklanjanje svih oficira protivnika Austro-Ugarske i dozvola srpske vlade da austrougarska policija vodi istragu na teritoriji Srbije. Srpska vlada je formulisala odgovor koji je, čak i prema sudu nemačke diplomatije, bio remek delo. Imajući u vidu krajnju iscrpljenost balkanskim ratovima, srpska vlada je prihvatila sve zahteve osim da austrougarski organi vode istragu u Srbiji.
Austro-Ugarska je to iskoristila da 28. jula 1914. Srbiji objavi rat, započevši tako Prvi svetski rat.
NE PROPUSTITE
Poslanik fon Gizl predao je 23. jula 1914. godine u 18 časova ultimativnu notu zastupniku srpskog predsednika vlade, dru Lazaru Pačuu, ministru finansija. Odgovor se očekivao u roku od dva dana, do 25. jula u 18 časova. Trenutak predaje bio je određen željom Beča da sačeka odlazak francuskog predsednika republike iz Petrograda, gde je boravio u zvaničnoj poseti.
Tekst je uručen i drugim velikim silama. Srbija je optužena da: se ideja o atentatu rodila u Beogradu, da su oružje i municiju atentatorima dali srpski oficiri, pripadnici Narodne odbrane, da su prebacivanje u Bosnu omogućile srpske granične službe.
Očigledno je ultimatum sastavljen tako da ponizi Srbiju i da stvori ustupke preko kojih bi Monarhija povredila nezavisnost srpske države, posebno u tačkama 5, 6. i 10. Ove tačke stvarale su mogućnost da same austrougarske vlasti pokrenu istragu protiv bilo kog državljanina Srbije. Britanski državni sekretar Grej izjavio je austrougarskom ambasadoru, čitajući julski ultimatum 24. jula, da je to najužasniji dokument koga je jedna država ikada uputila drugoj. Ruski ambasador upozorio je grofa Bertolda da jedna samostalna i nezavisna država ne može prihvatiti ovakav ultimatum. Zaista, srpska vlada je, iste večeri kada joj je ultimatum predat, izjavila da „ne ostaje ništa drugo nego da se gine“. Regent Aleksandar je u pismu ruskom caru Nikolaju II pisao da se pojedine tačke ultimatuma i ne mogu izvršiti bez promene srpskog zakonodavstva, za šta treba vremena. Rok koji je Srbiji dat bio je isuviše kratak.
Ipak, preduzete su mere ispunjenja ultimatuma. Tankosić je uhapšen, a Ciganović je pobegao u unutrašnjost Srbije. Beč je zamoljen da popusti, a traženi su saveti od Rusije. Rusija je savetovala da srpska vojska ne pruža otpor u slučaju upada austrougarske vojske u Srbiju, već da se povlači ka unutrašnjosti.
Srpski odgovor poslat je 25. jula u 17:30 časova.
Napisali su ga Nikola Pašić i Stojan Protić. Odgovor je napisan blagovremeno, ali je bilo nevolja sa prekucavanjem i prevođenjem teksta na francuski jezik. Ipak, pre nego što je zvono na Sabornoj crkvi oglasilo šest časova, odgovor je lično predsednik vlade Pašić predao u zgradi austrougarskog poslanstva. Odgovor je bio dostojanstven i krajnje popustljiv: prihvaćeni su svi zahtevi, sem onog u tački šest, a tu se nudila arbitraža Međunarodnog suda pravde u Hagu. Saopšten svetu, odgovor je svuda primljen kao primer diplomatske veštine i krajnje popustljivosti; bio je zadovoljan čak i kajzer Vilhelm II koji je izjavio da je uz odgovoru sadržana kapitulacija najponižavajuće vrste, te je otpao izgovor za rat. U Monarhiji nisu ni vodili računa o sadržaju odgovora. Imali su formalni izgovor za objavu rata.
Srpska vlada je već 25. jula uveče naredila evakuaciju Beograda. Po prekidu diplomatskih odnosa, vlada je premestila svoje sedište u Niš. Sledećeg dana započeta je opšta mobilizacija. Crnogorski kralj Nikola izrazio je podršku srpskom narodu i spremnost za rat u slučaju austrougarskog napada na Srbiju. Oko podne, 28. jula, stigla je u Niš neobična objava rata – običnim telegramom. Ima istoričara koji tvrde da je austrougarska birokratija doprinela da rat bude objavljen tek 28. jula, jer telegrafska služba nije radila prethodna dva dana. Jedan očevidac svedočio je da se nalazio u kafani u kojoj je u trenutku kada je stigao telegram ručavao Nikola Pašić.
Predsednik vlade je tada ustao sa stola i rekao: „Austrougarska nam je objavila rat. To je njen kraj. Bog će nam dati pobedu“. Godine koje su usledile pokazaće da se Pašićeva izjava obistinila.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
