POMAMU ZA LITIJUMOM TEŠKO JE USKLADITI SA EKOLOŠKIM ZAKONODAVSTVOM! Postoji li cena za ŽIVOT pored rudnika?
Autor: Glas javnosti
Plan EU podrazumeva da električni automobili svedu potrošnju tečnih goriva na minimum jer će se napajati na baterije.
Ali po kojoj ceni će ljudi živeti u blizini novih rudnika litijuma?
EU treba da oslobodi od ugljenika transportni sektor, koji proizvodi oko četvrtinu emisija ugljen-dioksida, kako bi ispunila svoj cilj klimatske neutralnosti do 2050.
Da bi to uradila, želi 30 miliona električnih vozila na svojim putevima do 2030, piše portal eco-business.
Ali to zahteva mnogo litijuma, ključne komponente u baterijama električnih vozila.
U strateškom planu o kritičnim sirovinama objavljenom septembra 2020, Evropska komisija (izvršna ruka EU) predviđa da će Evropi već 2030. godine biti potrebno 18 puta više litijuma u poređenju sa trenutnim snabdevanjem EU kako bi zadovoljila svoju potražnju za baterijama za električna vozila.
Svet bez otpada
Ali svedoci smo da Evropska unija nije proizvođač litijuma. Oslanja se na uvoz (78 procenata dolazi iz Čilea, osam procenata iz SAD i četiri procenta iz Rusije), tako da je veliko pitanje za Evropu kako će obezbediti dodatne potrebne izvore. Dok Čile obezbeđuje transparentno 44 odsto globalne ponude, a Kina je sledeća po veličini sa 39 odsto, odgovor EU je da eksploatiše neke od mnogih rezervi na sopstvenoj teritoriji razvojem novih rudnika. Rezultat je mnoštvo rudarskih projekata koji niču širom Evrope.
Ekološke posledice
Plan je razbesneo ekologe zbog onoga što je jedan iz te struke, koji je želeo da ostane anoniman, opisao kao užasno iskopavanja litijuma, kao i povećane emisije ugljenika, što je, ironično, ono što EU upravo želi da obuzda.
Pomamu za litijumom, kažu ekolozi, teško je uskladiti sa željom EU da bude svetski lider u klimatskim promenama i ekološkom zakonodavstvu.
„To nije samo dihotomija, čak bih išao i do toga da kažem da je to licemerje, jer se trenutno bavimo pitanjem prekomerne potrošnje koja pokreće ekološku i klimatsku krizu“, rekao je Dijego Frančesko Marin, ekološki specijalista za pravosuđe u Evropskom birou za životnu sredinu (EEB).
On je ukazao na planove kompanije Rio Tinto da u dolini Jadra da otvori rudnik litijuma za koji je kompanija rekla da bi mogla da proizvodi dovoljno za potrebe EU decenijama. Ali ovo je region u kojem je glavna ekonomska aktivnost poljoprivreda, ljudi obično žive životom sa malim uticajem i veoma su vezani za svoju zemlju, prenosi portal eco-business.
„Ovaj projekat se prodaje ali uz ogromnu cenu“, rekao je on.
Rio Tinto je taj podatak odbio da komentariše.
Kao odgovor, zvaničnik EU je rekao za China Dialogue da su ekonomski značaj i rizik isporuke litijuma - faktori koji se koriste za određivanje kritičnosti – porasli „značajno“ od poslednje analize 2017.
„S obzirom na ekonomsku i tehnološku važnost ovog resursa, kao kao i spoljne zavisnosti koje stvara, naša je odgovornost da osiguramo da evropska ekonomija može imati koristi od održivog snabdevanja litijumom“, rekao je zvaničnik.
Litijum, nova kritična sirovina
Strateški plan donet prošlog septembra bio je ključan za rudare, jer se po prvi put litijum našao na listi kritičnih sirovina sa posebnim tretmanom u industrijskoj strategiji EU.
Na primer, oni mogu biti subvencionisani iznad nivoa koji je inače dozvoljen po zakonu EU o državnoj pomoći.
Ovo proširenje liste je podstaknuto ogromnim poremećajima u globalnim lancima snabdevanja kao rezultatom pandemije Covid-19. Tome se dodaju i rastuće geopolitičke tenzije, posebno sa Kinom, što podstiče dalje strahove u vezi sa lancima snabdevanja.
Džoana Len, službenica za politiku u istraživačkom centru za održivost E3G, rekla je:
„Prisutan je osećaj da postoji potencijal da Kina u budućnosti iskoristi činjenicu da druge zemlje zavise od ovih konkretnih materijala “
Ove sirovine takođe čine važan deo dvostruke industrijske strategije EU, objavljene u martu, za promovisanje zelene tranzicije i digitalne tranzicije (za koju je litijum takođe ključan) što dovodi do otvaranja više radnih mesta i omogućivanja privrednog rasta u Evropi.
Rudarska industrija tvrdi da je iskopavanje litijuma čistije nego što je nekada bilo i da bi zahvaljujući superiornom ekološkom zakonodavstvu u EU, proizvodnja u Evropi bila odgovorniji način da se obezbedi snabdevanje.
„Rudarstvo u Evropi je po najvišim standardima i uz poštovanje svih zakona. I svi znamo da imamo mnogo zakona i s pravom imamo dobro zakonodavstvo, koje usmerava i balansira društvene ambicije od čiste eksploatacije do društva koje je u ravnoteži i održivo“, rekao je Rolf Kubi, direktor Eurominesa.
Ipak, mnogo zavisi i od njihove primene.
Sara Matje, članica Zelenih u Evropskom parlamentu, rekla je: „Mislimo da su u poređenju sa većinom drugih mesta u svetu standardi u EU viši. To ne znači da uopšte nema problema sa rudarskim operacijama."
Mnogo zavisi i od vrste rudarstva. Projekat EuGeLi u Alzasu, koji vodi francuska rudarska grupa Eramet, izvlačio bi litijum iz podzemnih slanica koje se koriste za proizvodnju geotermalne energije.
Izvršni direktor Erameta Kristel Bojs rekla je:
„Kritično pitanje za iskopavanje litijuma je potrošnja vode u područjima koja su već preopterećena. Imamo 12 patenata na tehnologiju koja značajno smanjuje upotrebu vode. Postoje tehnologije, kao i naša tehnologija, koje su zaista ekološki prihvatljive.”
Prema Evropskom savetu za geotermalnu energiju, takve metode proizvodnje su i čistije jer se vađenje vrši pod zemljom, i pritom se ne oslobađaju štetni gasovi…
Šef za politiku Saveta Sanjev Kumar rekao je da bi ovaj metod značio da bi Evropa mogla da „izbegne ono što vidimo u Čileu“ gde su ogromne kopnene površine određene za iskopavanje litijuma. On je takođe rekao da je potencijal ogroman, navodeći kao primer fabriku Vulkan Enerdži Resorsis u nemačkoj dolini Rajne koja bi mogla da proizvede dovoljno litijuma za 400 miliona električnih vozila.
Ovo, međutim, ne zadovoljava ekologe koji ističu da još uvek nema odgovora na suštinsko pitanje.
- Ko su ljudi na terenu koji će biti ozbiljno pogođeni ovim projektima? Jer svi rudarski projekti imaju ekološke posledice.
SKINI APLIKACIJU
