U oglasima za promet nekretnina jedna od značajnijih stavki koju prodavci i agencije ističu, a koja je zbog pandemije posebno dobila na značaju, jeste da li stan ima lođu i koliko ona ima kvadrata. Tako često u oglasima nailazimo na ovaj termin i primećujemo da stanovi koji poseduju famoznu lođu imaju i veću cenu po kvadratu. Lođa je spoljni deo zgrade otvoren sa jedne strane, dakle oivičena sa tri fasadna zida, a svojom jednom stranom otvorena i oivičena parapetnim zidom ili ogradom.
Ljudi često misle da su lođa, balkon i terasa ista stvar, međutim greše.
Sa pravnog gledišta, lođa je je u ravni sa zgradom, dok je balkon prostor koji izlazi iz ravni zgrade, a terasa površinski obrađena ravna površina, koja može biti natkrivena ili ne. Iako nama možda nije bitno kako se šta zove ili kako šta izgleda, prilikom legalizacije objekta svakako je važno da se pravilno naglasi o kom tipu prostorije se tačno radi.
Lođa se koristila još u doba Rimljana, a zbog svoje praktičnosti, zanimljivog dizajna i impresivne estetike postala je element koji se sve češće sreće u savremenoj arhitekturi. Krasi zgrade širom sveta, a kod nas u Srbiji je posebno cenjena. Veliki broj zgrada u Beogradu projektovan je tako da umesto balkona ili terase imaju lođu.
Dobar primer su mnogi stanovi na Dorćolu, Vračaru, ali i na Novom Beogradu, Vidikovcu, Voždovcu itd.
Stan sa lođom na Vračaru, veličine 72 kvadrata, prodaje se po ceni od 150.000 evra, dok na Novom Beogradu stan sa lođom nešto manje kvadrature možete kupiti za 139.000 evra.
Lođa značajno utiče na cenu jer se faktički računa kao dodatna soba, odnosno daje vam mogućnost proširenja, pa u slučaju da ste kreativni ili želite da svoj stan prodate po višoj ceni, onda je lođa najbolje mesto gde treba da usmerite svoju energiju. Lako je možete pretvoriti u kancelariju, teretanu, čitaonicu, mesto za odmor ili baštu, sve vreme imajući u vidu da je dno lođe mnogo prilagođenije većim opterećenjima nego standardni balkon.
Stan bez jednog balkona, terase ili lođe nije potpun, jer onda se opcije za odmor i uživanje znatno smanjuju, pa samim tim opada i cena stana.
Stan na Vračaru, u Krunskoj ulici, bez lođe, balkona ili terase, veličine 80 m2 košta 150.000 evra, dok je trosoban salonac kod Vukovog spomenika od 100 kvadrata oglašen po ceni od 200.000 evra, sa terasom, ali bez lođe.
Pandemija je dodatno pojačala cenovnu razliku između stanova koji imaju lođu i onih koji je nemaju, dajući primat prostranijim stanovima, u kojima lođa služi kao najveći plus. Razlika po kvadratu u nekim slučajevima iznosi i oko 50 evra što nikako nije malo, kada uzmemo u obzir ukupnu kvadraturu.
Na brojnim primerima videli smo kako ljudi uspešno daju lođi zanimljiv izgled i pretvaraju je u dodatnu sobu, dok se lođe manje površine, koje ne prelaze dva do tri kvadrata, obično transformišu u kutak za opuštanje. Važno je samo racionalno planiranje i organizovanje prostora, biranje odgovarajućih komada nameštaja, kako bi se sve uklopilo da bude i lepo i korisno, piše Mondo.