Ovaj period duhovne i telesne pripreme za proslavu Hristovog vaskrsenja vernici dočekuju sa molitvom, pokajanjem i uzdržavanjem od mrsne hrane.
Duhovni značaj posta
Veliki post nije samo odricanje od hrane životinjskog porekla, već pre svega duhovni podvig koji podrazumeva smirenje, oproštaj i jačanje vere. Post nas uči samodisciplini, ljubavi i milosrđu, podsećajući nas na stradanje i vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista. Crkva poziva vernike da u ovom periodu posvete više vremena molitvi, čitanju Svetog pisma i dobrim delima.
Pravila posta
Tokom Velikog posta praktikuje se uzdržavanje od mrsne hrane, alkohola i prekomernih uživanja. Prema crkvenim pravilima, prva i poslednja sedmica posta su najstrože – podrazumevaju strogo uzdržavanje, a u nekim danima čak i potpuno odricanje od hrane. Subotom i nedeljom dozvoljeno je ulje i vino, dok se riba može jesti samo na praznike Blagovesti i Cveti.
Nedelje Velikog posta
Post se sastoji od šest nedelja (Časnih nedelja) i završne, Stradalne sedmice (Strasne sedmice), koja nas vodi ka Hristovoj Golgoti i slavnom Vaskrsu. Svaka nedelja posta ima poseban značaj, a među najvažnijima su:
- Prva nedelja – Nedelja Pravoslavlja, posvećena pobedi pravoslavne vere nad jeresi ikonoborstva.
- Četvrta nedelja – Nedelja Svetog Jovana Lestvičnika, koja nas uči o duhovnom uspinjanju ka Bogu.
- Šesta nedelja – Cvetna nedelja, u kojoj proslavljamo svečani Hristov ulazak u Jerusalim.
Zaključak
Veliki post je prilika da preispitamo sebe, oslobodimo se loših navika, oprostimo drugima i približimo se Bogu. Njegov cilj nije samo telesno odricanje, već duhovno preobraženje koje kulminira radošću Vaskrsa.
Svima koji započinju post želimo snagu, istrajnost i duhovni mir.
Glas javnosti
