Veliki vaskršnji post: Šta se sme i ne sme

Veliki vaskršnji post, koji počinje sutra (3. marta 2025.), predstavlja najvažniji i najduži post u pravoslavnom hrišćanstvu. To je period duhovnog i telesnog uzdržanja, priprema za Vaskrs – praznik nad praznicima, dan kada se slavi Hristovo vaskrsenje i pobeda nad smrću.

Post nije samo čin odricanja od hrane životinjskog porekla, već ima mnogo dublji, duhovni smisao. Utemeljen je na samim rečima Isusa Hrista, koji je proveo 40 dana u pustinji posteći i moleći se, pre nego što je započeo svoje javno propovedanje. Pravoslavna crkva zato određuje ovaj period kao vreme pokajanja, molitve, smirenja i pripreme za najradosniji hrišćanski praznik.

Postoji još jedan simbolički razlog zašto je Veliki post toliko značajan – vernici, kroz uzdržavanje i molitvu, treba da se podsete na Hristovu žrtvu i iskupljenje čovečanstva. Pripremajući telo i duh, oni se približavaju tajni Vaskrsenja, suštinskoj poruci hrišćanske vere.

Veliki post podrazumeva odricanje od hrane životinjskog porekla, što znači da se ne konzumiraju meso, mlečni proizvodi i jaja. Riba je dozvoljena samo na Blagovesti i Cveti, dok se ulje i vino mogu koristiti određenim danima, prema crkvenom kalendaru. Najstroži post se praktikuje na Veliki petak, dan raspeća Isusa Hrista, kada se preporučuje potpuni post ili konzumiranje samo hleba i vode.

Međutim, post nije samo telesno uzdržavanje, već i duhovni podvig. To znači da vernici treba da se uzdrže od loših misli, ogovaranja, ljutnje, svađa i svakog vida negativnog ponašanja. Post je vreme kada treba pojačati molitvu, odlazak u crkvu, činjenje dobrih dela i praštanje.

Važno upozorenje vozačima: Ako ste pili, evo koliko je potrebno da telo apsorbuje alkohol

Pored pridržavanja pravila ishrane, važno je obratiti pažnju na sopstveno ponašanje. Post se ne sme svesti samo na dijetu – njegova suština je unutrašnja promena, rad na sebi i svojoj veri. Saveti za pravilno praktikovanje posta uključuju:

Crkva uči da post bez molitve i duhovnog rasta nema pun smisao – zato se vernici podstiču da post vide kao priliku za unutrašnje pročišćenje i približavanje Bogu.

Tokom Velikog posta, vernici se u većem broju ispovedaju i pričešćuju, pripremajući se za Vaskrs. U mnogim domovima se poštuje tradicija zajedničkih posnih obroka, a posebna pažnja se poklanja duhovnoj atmosferi u kući. Narodna izreka kaže: "Ko posti telo, a ne dušu, uzalud posti."

Strasna sedmica, poslednja sedmica posta, posebno je značajna jer obuhvata najvažnije događaje iz Hristovog života – od njegovog ulaska u Jerusalim, preko Tajne večere i izdaje, do razapinjanja i pogreba. Veliki petak je dan tuge i tišine, kada se u crkvama obavljaju posebne službe posvećene Hristovom stradanju.

I upamtite - Veliki vaskršnji post nije samo priprema za slavlje Vaskrsa, već prilika da čovek sagleda sebe, svoje postupke i odnos prema drugima. To je vreme kada treba raditi na duhovnoj snazi, jačati veru i pokazati ljubav i razumevanje. Oni koji ga ispravno praktikuju, dolazak Vaskrsa dočekuju s unutrašnjim mirom i radošću, spremni da u potpunosti shvate veličinu i značaj Hristovog vaskrsenja.


Glas Javnosti/ T02S

SKINI APLIKACIJU