Počeo popis: Šta će vas sve pitati I ne treba da brinete ako vas baš tog dana nisu našli!

Više od 14.000 popisivača sa laptopom u ruci i vidno istaknutom legitimacijom krenulo je u osam časova da obilazi domaćinstva širom Srbije u okviru popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, koji traje do 31. oktobra u 20 časova.

Popisivači prikupljaju podatke direktno od građana, idući „od vrata do vrata”, pri čemu odgovore ispitanika po prvi put unose u elektronske upitnike. 

„Popisivači su dobili instrukcije da krenu sa radom najranije u osam ujutru, a da posete domaćinstvima završe do osam uveče, sa pauzom u vreme ručka, kada i oni mogu malo da odmore. Posle 20 časova ne bi trebalo da zvone ljudima na vrata, osim u situacijama kada se prethodno dogovore da dođu nakon tog vremena zbog onih kojima odgovara da budu popisani u večernjim satima. Subota i nedelja su popisivačima najzgodniji za rad jer tada mogu najviše ljudi da zateknu kod kuće“, kaže u razgovoru za portal N1 načelnica Odeljenja za popis stanovništa Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Ljiljana Đorđević.

Određene grupe će plaćati ulaz u Hram Svetog Save

Svi popisni obrasci nalaze se u aplikaciji koju koriste popisivači. Najpre se unose podaci za zgradu, zatim za stan, potom za domaćinstvo, a onda i za sve članove pojedinačno. Za decu mlađu od 15 godina odgovori se prikupljaju od roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja. Popisni upitnik za domaćinstvo i stan sa svim pitanjima možete pogledati OVDE

A pitanja koja će biti postavljena svakom članu domaćinstva OVDE.

„U probnom popisu smo merili vreme potrebno da se završi popisivanje, koje zavisi od veštine popisivača, ali i od toga koliko je sagovorniku potrebno vremena da odgovori na pitanja. Došli smo do podatka da je za popis tročlanog domaćinstva, koje uzimamo za prosečno u Srbiji, potrebno između 30 i 40 minuta. To vreme može biti i kraće jer kada se, na primer, popunjavaju upitnici za decu upisuju samo osnovni podaci, a preskaču pitanja koja se odnose na najvišu završenu školu, bračni status, ekonomsku aktivnost i slično“, pojašnjava Đorđević.

„Građani ne treba da brinu o tome da li će biti popisani“

Da biste skratili vreme popisivanja, savet je da pripremite podatke koje možda ne znate napamet, kao što su pun naziv, adresa i delatnost preduzeća u kojem ste zaposleni, odnosno adresa obrazovne ustanove koju pohađaju učenici i studenti. Trebalo bi da znate i koje godine je izgrađena zgrada ili kuća u kojoj živite, kao i kolika je površina vašeg stana, a ukoliko niste sigurni koliko tačno ima stanova u vašoj zgradi – ne brinite, popisivač već zna odgovor na to pitanje.

Naša sagovornica je prokomentarisala to što se u medijima i na društvenim mrežama pojavila informacija da je potrebno odgovoriti na 69 pitanja, navodeći da se nikome ne postavlja toliko pitanja jer postoje skretnice, pa se tako u zavisnosti od prethodnog odgovora neka pitanja preskaču.

Smatra i da se u javnosti previše priča o kaznama za one koji odbiju da odgovore na pitanja ili daju netačne ili nepotpune podatke.

„Građani ne treba da čekaju popisivače i da brinu o tome da li će biti popisani jer popisivači dolaze više puta na njihovu adresu. Raspituju se kad su ljudi najčešće kod kuće, ostavljaju obaveštenja da mogu da se jave info-centru, dolaze u vreme koje ljudima odgovara zbog posla ili nekih drugih obaveza. Po medijima se svašta piše, poput onoga da aplikacija koju koriste popisivači šalje podatke negde po inostranstvu. Aplikaciju su napravili naši stručnjaci iz Zavoda, a podaci su potpuno zaštićeni, čak i više nego ranije. Sve ono što popisivači unose u aplikaciju građani mogu da vide, pa kad pritisne ‘enter‘ podaci se šalju u bazu, a ranije je popisivač papirne upitnike nosio kući“, podseća Đorđević.

GIZ: Većina nezaposlenih u Srbiji posao traži duže od godinu dana

Ukoliko se dogodi da neko od popisivača bude sprečen da obavlja popis zbog bolesti ili nekog drugog razloga, posao će preuzeti rezervni popisivači. Takođe, ukoliko popisivač ranije završi svoj popisni krug moći će da preuzme i teritoriju koju je započeo kolega.

„Ako je neko bolestan i zbog toga ne može da pusti popisivača u stan, ili se prosto plaši kontakta zbog epidemije koronavirusa, postoji i opcija da se u izuzetnim slučajevima popisivanje obavi i telefonskim putem. Takvu mogućnost smo i predvideli upravo zbog kovida. Inače, preporuka popisivačima je da nose zaštitne maske tokom boravka u domaćinstvima koje popisuju“, dodaje Đorđević. 

„Građani ne treba da čekaju popisivače i da brinu o tome da li će biti popisani jer popisivači dolaze više puta na njihovu adresu. Raspituju se kad su ljudi najčešće kod kuće, ostavljaju obaveštenja da mogu da se jave info-centru, dolaze u vreme koje ljudima odgovara zbog posla ili nekih drugih obaveza. Po medijima se svašta piše, poput onoga da aplikacija koju koriste popisivači šalje podatke negde po inostranstvu. Aplikaciju su napravili naši stručnjaci iz Zavoda, a podaci su potpuno zaštićeni, čak i više nego ranije. Sve ono što popisivači unose u aplikaciju građani mogu da vide, pa kad pritisne ‘enter‘ podaci se šalju u bazu, a ranije je popisivač papirne upitnike nosio kući“, podseća Đorđević.

Ukoliko se dogodi da neko od popisivača bude sprečen da obavlja popis zbog bolesti ili nekog drugog razloga, posao će preuzeti rezervni popisivači. Takođe, ukoliko popisivač ranije završi svoj popisni krug moći će da preuzme i teritoriju koju je započeo kolega.

„Ako je neko bolestan i zbog toga ne može da pusti popisivača u stan, ili se prosto plaši kontakta zbog epidemije koronavirusa, postoji i opcija da se u izuzetnim slučajevima popisivanje obavi i telefonskim putem. Takvu mogućnost smo i predvideli upravo zbog kovida. Inače, preporuka popisivačima je da nose zaštitne maske tokom boravka u domaćinstvima koje popisuju“, dodaje Đorđević.

Objašnjavajući status koji u popisu imaju podstanari, Đorđević kaže da treba praviti razliku između privremeno prisutnih lica iz nekog drugog mesta i celih domaćinstava koja iznajmljuju neki stan.

„Studenti koji su iznajmili stan u drugom mestu dok tokom školovanja vode se kao privremeno prisutni, ali će u svom domaćinstvu u stalnom mestu stanovanja biti popisani kao privremeno odsutna lica. S druge strane, imate situaciju gde cela domaćinstva nemaju svoj stan već ga iznajmljuju. Oni će biti popisani kao stalni stanovnici mesta u kojem se popisuju bez obzira na to što su podstanari. Svako može da ima samo jedno mesto stalnog stanovanja, pa će oni koji su popisani na dva mesta kasnije u obradi podataka biti svrstavani tamo gde uobičajeno žive“, podvlači Đorđević.

Odgovarajući na pitanje kako će u popisu biti tretirani brojni državljani Rusije koji su se tokom 2022. godine doselili u Srbiju, Đorđević objašnjava da je prema popisnoj metodologiji neko lice „uobičajeni stanovnik mesta u kojem se popisuje ukoliko najmanje godinu dana živi u tom mestu ili živi kraće, ali sa namerom da ostane duže od 12 meseci“.

„Pitanje je kakva je namera tih ruskih državljana, ali će svakako neki od njih zadovoljiti kriterijum uobičajenog stanovnika. Imamo i kolektivni smeštaj u kojem su ljudi iz Ukrajine, koji će takođe biti popisani, pa će u zavisnosti od njihovog odgovora biti odlučeno ko će od njih imati status uobičajenog stanovnika. Isto važi i za migrante iz Afrike i sa Bliskog иstoka“, navodi Đorđević, dodajući da su popisni upisnici prevedeni na više od dvadeset jezika, među kojima su ruski i ukrajinski.

MMF: Najveća kriza sa hranom od 2008. godine

Svi podaci u popisu prikupljaće se prema stanju na dan 30. septembar 2022. u 24.00 sata, odnosno u ponoć između 30. septembra i 1. oktobra 2022, a taj trenutak u statistici se naziva „kritični momenat popisa“.

Preliminarni rezultati popisa krajem novembra

Prve rezultate popisa možemo očekivati krajem novembra, kada će biti objavljeni preliminarni podaci o ukupnom broju lica, stanova, domaćinstava na nivou Republike Srbije ili po opštinama.

„Nakon toga sledi obrada, da se definiše mesto stanovanja, imaćemo tu i lica koja su dvaput popisana, poput studenata koje prijavljuju roditelji, a popisani su i u studentskom domu, na primer. Na proleće ćemo krenuti sa objavljivanjem podataka o starosti, nacionalnoj pripadnosti, obrazovanju i drugim karakteristikama stanovništva“, najavljuje Đorđević.

Posao obrađivačima podataka biće znatno olakšan jer više neće biti skeniranja papirnih upitnika, što će znatno uštedeti kako vreme tako i broj ljudi angažovanih na obradi.

Podsetimo, popis je prvobitno bio planiran za april 2021. godine, ali je zbog epidemije koronavirusa dva puta odlagan. Najpre za oktobar prošle godine, a zatim je doneta odluka da se sprovođenje popisa prolongira za još godinu dana preneo N1.

SKINI APLIKACIJU