PIJANICAMA DA SE POVADE OČI : Evo zašto ranije nasilnici nisu smeli ni da pisnu!

Jedini predstavnik dinastije Nemanjića koji nije proglašen za sveca, i prvi srpski car, Dušan Silni, bio je najveći vladar u našoj zemlji za vreme kojeg su državne granice obuhvatale čak osam današnjih država. Evo koje kazne su bile sprovođene u njegovo vreme.

Surovo vreme je rađalo surove vladare, od kojih je najpoznatiji bio Dušan Silni.

Svoju vladavinu pretposlednji vladar iz nemanjićke loze učvrstio je razvivši jako zakonodavstvo koje je svoj vrhunac dostiglo u Dušanovom zakoniku. Iako zapamćen kao veoma strog zakonik, istorijski podaci govore da su upravo takve mere doprinele smanjenju nedozvoljenih radnji u tadašnjoj Srbiji.

Bračni ali i seksualni odnosi regulisani su zakonikom. Stoji da niko ne sme da se ženi bez blagoslova svog duhovnika, a ukoliko se to ipak učini “takvi da se rastave”. Kažnjavana je čak i “blud među supružnicima”.  Kao kazna navođeno je “da im se obema ruke odseku i nos sareže”, navodi se u ovom zakoniku. Da danas važi zakon iz četranestog veka, sigurno da broj silovatelja i pedofila ne bi bio ni približno ovoliki. Za čoveka koji i svoju suprugu uzme silom ista kazna se navodila.

Sem svetovnih prestupa, ovaj zakonik je uređivao i duhovne, pa su pored krađe i ubistava strogo bili kažnjavani i povreda ugleda, časti, ali i preljube.

Psovke su danas postale svakodnevnica i gotovo da nema čoveka koji ih ne koristi u nekoj vrsti razgovora.  Međutim, u vreme cara Dušana korišćenje psovki je moglo mnogo da košta.

Navodi se da “ako vlastelin, ili vlastelinčić, opsuje sebra, da plati sto perpera, ako li sebar opsuje vlastelina, ili vlastelinčića, da plati sto perpera i da mu se osmudi brada”.

Oko za oko, zub za zub najbolje se ogleda kroz kazne vezane za najstrašnije zločine - ubistva. Kazna za ubice bila je smrt, međutim ukoliko bi se ubili najbliži srodnici, kazna je bivala strožija.

“Ko se nađe da je ubio oca ili mater, ili brata, ili svoje čedo, takav ubica da se spali na ognju”. Ako bi neko ubio duhovno lice, mogao je da završi i na vešalima.

Alkoholizam je i danas pretnja mnogim nesrećama, a toga nije  manjkalo ni u prošlosti. Ipak za vreme cara Dušana prestupi načinjeni pod dejstvom opojnih pića kažnjavali su se vađenjem očiju, batinama, ili sečom udova.

“Pijanica otkuda ide i ozledi koga, ili poseče, ili okrvavi, a ne ubije, takvomu pijanici da se oko iskopa, i ruka odseče; ako li u pijanstvu što podere ili kapu skine, ili drugu sramotu učini, a ne okrvavi, da ga biju sa sto štapova i da se baci u tamnicu, i potom da se izvede iz tamnice i da se bije i pusti.”

Za razliku od današnjice kada saobraćajna policija jedva čeka da naplati kaznu nekom strancu,u prošlosti to nije bilo tako.

“Ako se gde desi kome bilo gostu ili trgovcu ili kaluđeru, te mu uzme što otimačina, ili lopov ili kakva bila neprilika, svi takvi neka dođu carstvu mi, da im plati carstvo mi, što budu izgubili, a carstvo mi da traži kefalije i vlastelu kojima bude put predan i straže poverene. I svaki gost, i trgovac, i Latinin, da dođe prvim stražama, sa svim što ima i nosi, da ga straža straži predaje sa svim; ako li se dogodi te što izgubi, neka bude porota, što reknu verodostojni ljudi po duši da su izgubili s onim porotnicima, to da im plate kefalije i straže”.

Ovaj zakonik upamćen kao strog, prema istorijskim podacima doveo je do opadanja kriminala u vreme carske Srbije. Iako stručnjaci tvrde da današnje zakonodavstvo nije blago i da povećanje kazni ne bi značajno smanjilo broj prestupnika, ostaje pretpostavka da bi veća kazna ipak za početak bar uplašila mnoge potencijne zločince.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU