PAZITE NA OTADŽBINU! Deda Đorđe poručio šta je Srbima osnovni zadatak
Autor: Glas javnosti
Đorđe Mihailović je čuvar srpskog vojničkog groblja u Solunu Ðorđe Mihailović, treća generacija.
Ja sam rođen ovde na groblju, nisam ja mlad, imam 94 godine. Meni je deda bio borac, kao svi naši preci, kao svi dedovi i pradedovi, tako je i moj, Savo Mihailović. Imao sam 33. godine, kada sam 1961. nasledio svog oca, Đuru.", priča deda Đorđe.
Nema ko da me menja iz porodice, nemam sina, imam ćerku, Anu Mihailović, ali ne može žena, mora muškarac. Pre šest godina, bio sam teško bolestan, bio sam dva meseca u bolnici, nakon čega su me pustili kući da umrem. Tada je nastala greška na internetu, pa i ovde, čuli su da sam umro", kaže on za "Blic".
Svaku bitku, svaku diviziju, bateriju, starina zna i dalje naizust. Oči mu zablješte, ožive na sam spomen velikih vojskovođa srpske vojske Petra Bojovića, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića, Radomira Putnika, Kralja Petra, ali i na sve one vojnike koji su srcem osvajali pedalj po pedalj fronta, proterujući neprijateljske snage u jurišu, a o čijim se grobnim mestima brine decenijama.
Deda Đorđe poručio je i šta nam je svima osnovni zadatak.
"Blago potomstvu što za njima žali , Jer oni behu: ponos svome rodu! Blago i njima, jer su slavno pali". Za Otadžbinu, Kralja i Slobodu!" Istorija je istorija. Kralj je bio borac, doneo nam je slobodu, napraljena mu je nepravda. Kad dođu škole, govorio sam im "na prvom mestu da pazite otadžbinu, pa posle partija".
Prvo otadžbina, sve se menjalo, ali opet, imamo Srbiju. Toliko su nas pobili, al opet nas ima, kaže nam deda Đole, opominjujući i staro i mlado, nakon govorenja stihova Vojislava Ilića Mlađeg.
Kada se jednoga dana budu zauvek sklopile oči Đorđa Mihailovića, sa njim neće nestati samo ime i prezime, već će utihnuti i glas žive enciklopecije najsvetlije po junaštvu, a najstrašnije po stradalništvu, iz srpske istorije.
EKSKLUZIVNO: “Glas” u Melburnu sa Srbima ispred Novakovog hotela
SKINI APLIKACIJU
