Čika Đorđe, kako ga narod zove, više od pola veka dočekuje i ispraća potomke srpskih stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu.
Od 1961. godine se nalazi na mestu čuvara groblja i u poznim godinama dočekuje putnike i govori im o životima i borbi slavnih ratnika, koji na tom groblju počivaju.
Svakog gosta je dočekao toplo i sa puno razumevanja, odgovarao na sva njihova pitanja, slušao njihove priče o nastradalim srpskim junacima a potomcima pomagao da nađu humke svojih predaka. Omiljen među svim Srbima i u Srbiji, regionu i rasejanju.
Poreklom iz Grblja u današnjoj Crnoj Gori. Njegov deda solunski dobrovoljac Sava Mihailović je svoje zavičajno Jadransko more zamenio Egejskim 1926. godine kada ga je kralj Aleksandar I Karađorđević imenovao na čelo državne komisije za prikupljanje posmrtnih ostataka naših izginulih ratnika raštrkanih po preko 250 manjih vojničkih grobalja na širokom prostoru Solunskog fronta.
Sava je, po završetku, izgradnje impozantnog vojničkog groblja na Zejtinliku 1936. godine ostao njegov čuvar. Njega je nasledio sin Đura, a njih dvojicu unuk i sin Đorđe Mihailović. Čika Đorđe je izrazio želju da jednog dana i on počiva na ovom svetom srpskom groblju gde su sahranjeni i njegov otac i deda zajedno sa ostalim srpskim junacima. Za Srbe je bio i ostao „živa enciklopedija“ kada su u pitanju srpski ratnici: poznaje porodice i rodna mesta stradalih, rado recituje srpske ratničke pesme, vrlo vedar i u svojoj sada već 92. godini.
Čika Đorđe je odlikovan ordenom srpske zastave drugog stepena 2014. Godinu dana ranije snimljen je dokumentarni film „Poslednji čuvar“, a pesmu „Maršira svu noć“ Raša Perić je posvetio upravo čuvaru Zejtinlika, čika Đorđu Mihailoviću.
(Glas javnosti)