Građani su protestovali, smatrajući da bi izmene mogle da omoguće državi da bez kriterijuma proglašava projekte za one od posebnog značaja. Time bi, tvrde, bilo čija imovina mogla postati predmet eksproprijacije i oduzeta u kratkom roku.
Izmenama Zakona o eksproprijaciji koje su upravo usvojene, predviđeno je da vlasnici čiji objekti nisu legalizovani - i u slučaju kada za njih nisu okončani postupci ozakonjenja - u procesu eksproprijacije imaju pravo na naknadu samo u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta. To je u nekim slučajevima i višestruko manje.
Kolika razlika može da bude između građevinske i tržišne vrednosti Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije navodi na primeru Novog Beograda.
„Za objekat koji se prodaje na Novom Beogradu po ceni od 2.500 evra po kvadratu, proizvođačka cena ne može da izađe više od 650 evra bruto površine, a sa zemljištem i komunalijama i pripadajućim taksama to može da ide do 1.000, najviše 1.1100 evra. Pri eksproprijaciji će vlasnik takvog objekta biti bar duplo oštećen“, navodi Rodić.
"Uvodi nas u doba kolonizacije, zato što, pored toga što će imovina moći da se uzima pod raznim uslovima, kada postoji javni interes za koji ne znam kako će se utvrđivati u tom roku koji je zakonodavac odredio. To znači da su verovatno ranije postojali nekakvi dogovori", kaže za Euronews nekadašnja predsednica vrhovnog suda Vida Petrović Škero.