- Ogroman nedostatak (radnika) nije samo pitanje veština... Problem je naći ljude koji su voljni da rade te naporne poslove za tako malu platu i pod tako lošim uslovima - rekao je istraživač ETUI i autor studije Vauter Cvizen (Wouter Zwysen).
Uprkos tome, prema rečima istraživača ETUI, u razgovorima na nivou EU dominiraju narativi o neusklađenosti veština u kontekstu digitalnog i zelenog rasta, kao i o potrebi da se podstaknu mobilnost i migracija radne snage.
Nalazi istraživanja ukazuju na potrebu da se poveća kolektivno ugovaranje i poboljšaju plate i uslovi rada, kao i veštine radnika, ako Evropa želi da stavi tačku na nedostatak radne snage.
Predstavnici evropskih sindikata već su ukazali na činjenicu da su u 2022. realne zarade u polovini članica EU pale uprkos rastu realnog profita.
Autor studije navodi da oskudno tržište rada može da otvori mogućnosti radnicima i promeni odnos snaga. Naime, tržište rada dugo je favorizovalo poslodavce pod pritiskom finansijskih tržišta, smanjenja zaštite radnika, digitalizacije i globalizacije.
Prema rečima autora studije, u aktuelnoj krizi moraju se podržati i radnici i kompanije ali je važno da se iskoristi prilika da se poboljša život radnika a ne da se oni drže u lošim uslovima i sa malim platama.
Od ključnog je značaja da se obezbedi da su u ponudama za posao uslovi za radnike dovoljno dobri da im omoguće dostojanstven život, što će zauzvrat privući više radnika.
Fer uslovi rada već su u Evropskom stubu socijalnih prava i Povelji osnovnih prava a radno vreme je regulisano direktivom.
Značajno unapređenje, smatra Cvizen, mogla bi da donese direktiva o minimalnoj zaradi, posebno kroz uvođenje kolektivnog pregovaranja za sve radnike.
- Kolektivni ugovori između radnika i poslodavaca nude najbolji način za obuku radnika i obezbeđenje poštenih uslova rada - zaključio je istraživač ETUI.
ETUI je nezavisni istraživački i centar za obuku Evropske konfederacije sindikata (ETUC), prenosi G02S.