NIKADA KASNIJA SETVA KUKURUZA: Šta možemo da očekujemo od ove godine?

Celi je april bio kišan i nije bilo puno prilika za radove. Ostalo je još par dana do kraja meseca, ali ima delova gde je zemlja još uvek vrlo mokra. 

- Nemam tačnu informaciju da li je setva prešla 50% ili je pri kraju, ali je u toku. Uslovi su takvi da najveće ograničenje predstavaljva vlažnost zemljišta. Temperature su bile nešto niže, od osam pa naviše, ali se nije moglo ući u polje - kaže agronom iz KWS-a Krešimir Grgić dodajući da setva kasni uslovno rečeno, ako kao kriterijum uzmemo kalendarski rok prema kom se seje od polovine do kraja meseca.

- Puno toga zavisi pre svega od tipa zemljišta i visine. Neka su zemljišta više neka manje osušena. Gledajući kroz deo eksperimenta koje mi postavljamo na nivou cele Hrvatske, ovaj vikend se opet intenzivno krenulo sa radovima - navodi on.

Ističe i razliku između velikih kombinata gde setva traje dva ili više nedelja i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava gde je obave u jedan do tri dana.

- Oni će sigurno iskoristiti ovaj period u drugoj polovini nedelje, pod uslovom da bude suvo - dodaje on.

Grgić kao najveći rizik ističe svako dalje prolongiranje ovih radova. Tada se odlažu i najosetljivije faze - oplodnja u šestom i nalivanja zrna koje traje celu nedelju sedmi i osmi mesec.

- Ta početna faza oplodnje je delikatna i nikada ne znamo kada će nastupiti talas suvog i vrućeg vremena. Iskustva nas uče da su ranije setve bolje, uz uslov da se ne seje u jako hladno zemljište. Kukuruzu je tada produženo nicanje, izložen je napadu štetočina, i svakako dolazi do gubitka sklopa - upozorava.

- Da sam ja taj koji u ovom trenutku ima neposejan kukuruz, gledao bih vrlo nestrpljivo da uđem u pravom trenutku - naglašava.

Ali, još je jedan, verovatno najveći izazov ove godine, taj što je zemljište još uvek vlažno.

- Da, ne treba ići po cenu uništavanja strukture jer sabijanje vlažnog zemljišta onemogućava razvoj korenovog sistema i posledice po prinos budu strahovito velike - ističe pojasnivši da sve zavisi od toga koliko su zemljišta humusna.

- Ona koja imaju veću organsku komponentu, sposobnost zemlje da podnese i takve oblike zlostavljanja je nešto veća, ali u bestrukturnim zemljištima, pogotovo u onima s izraženom glinastom strukturom, dolazi do katastrofalnih posledica po prinos - dodaje.

Kaže da je koren uvek bitan, ali u sušnoj godini posebno.

- Ako se zemljište sabije i ako ono ne može normalno da funkcioniše, to može biti stravično po prinos - objašnjava Grgić.

U Srbiji je situacija još gora nego u Hrvatskoj. Goran Bekavac s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad kaže da se na najvećem broju parcela ništa ne može napraviti.

- Pre nedelju-dve dana kada je bilo sunčano i toplo, ljudi su u Bačkoj i u delovima Srema sejali kukuruz, ali to je jako mali broj parcela, posebno na nižim terenima. Sava ima visok vodostaj, tako da je i visok nivo podzemnih voda - opisuje komentarišući da ozbiljna setva kukuruza još nije napravljena.

- Neće ni biti narednih nekoliko dana. I noćas je padala kiša i jutros, a navodno se za ponedeljak ponovo očekuju padavine - rekao nam je u utorak.

Ali, kaže, nema mesta očaju i nervozi i da ratari do daljnjeg moraju da budu strpljivi jer za sada vreme i mokro zemljište ne dozvoljava ulazak u polje.

- Puno je proizvođača koji nisu kod nas napravili predsetvenu pripremu. Bila bi najveća greška ući sada u parcelu dok je zemljište vlažno, na taj način samo možemo da napravimo beton od površinskog sloja, posebno na onima koja imaju veći udeo gline. Ni slučajno to ne treba raditi - ističe ovaj stručnjak pojasnivši da se predsetvena priprema radi relativno plitko.

- U celoj našoj regiji ta je dubina na težim zemljištima pet centimetara, a na lakšim, s više organske materije i peska oko sedam centimetara. Ne smemo ući u radove, a da se parcela nije dovoljno prosušila - ponavlja i dodaje da postoji trik u slučaju da se priprema radi običnim setvospremačima.

- Tada moramo da pustimo da se parcela malo slegne, jer kada prođe setvospremač, ostavi puno vazdušnih džepova između agregata zemljišta. Treba dva, tri dana pustiti zemlju da se slegne pa tek onda sejati. Druga je stvar ako imamo modernije uređaje gde kada prođe takva mašina, možemo odmah početi sa setvom - ističe Bekavac.

Bekavac komentariše kako je u ratarstvu 32 godine i da se ne seća ovakvog proleća. Kaže, u Institutu rade selekcije programe u okviru kojih imaju četiri prostorne izolacije i od njih četiri, njegova je grupa posejala samo dve.

- To su male površine, od pola hektara, ali nismo uspeli. Što je najgore, nisu posejani ni ogledi - otkriva i dodaje da sigurno neće ni biti idućih sedam dana.

Za to vreme rastu korovi jer oni imaju puno niži temperaturni optimum za rast i razvoj. Njima prohladno vreme ne smeta zbog čega su ozbiljan konkurent biljkama. Nakon ovih kiša bujaju i bujaće. Bekavac kaže kako su dve opcije suzbijanja.

- Ukoliko su mali, sitni, slabi u razvoju, najbolje bi bilo ukloniti ih nekom vrlo diskretnom mehaničkom merom, drljačom, plitko setvospremačem. Samo da obradimo površinski sloj od svega par centimetara, suzbićemo ogroman broj korova - navodi uz napomenu da ako su već prerasli ili će da prerastu jer ne možemo zbog vlažnog zemljišta u polje, onda ćemo morati da delujemo hemijom, što je specifično za svaku parcelu.

I ovaj se stručnjak osvrnuo na mogućnost suše koja će biti još problematičnija budući da će kukuruz na početku vegetacije imati dovoljno vlage. On tada neće imati potrebu spuštati korenje u dublje slojeve nego će potrebu za hranivima i vlagom zadovoljiti u površinskim slojevima. A tada će ostati relativno plitak.

- Ako se dogodi ozbiljna suša, nedostatak padavina, ekstremne temperature u šestom i sedmom mesecu, a u pravilu se to desi, onda može biti problema jer koren neće biti dovoljno razvijen da bi biljka mogla usvojiti vodu i hraniva iz dubljih slojeva - zaključuje uz komentar da ovakva godina nosi bezbroj pitanja na koja u ovom trenutku nemamo odgovor.

U istom su problemu i u Bosni i Hercegovini. Hamdija Čivić, s Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta Univerziteta u Sarajevu otkriva da imaju dva projekta vezana uz kukuruz, a još uvek ga nisu uspeli posejati. Kaže, moraće tek iza Prvog maja.

- Bio sam pre nekoliko dana u istočnom delu Bosne, gde u odnosu na centralni deo vegetacija kreće ranije. Tamo je i manja nadmorska visina, ali ni tamo nije krenula setva. Imali smo mesec dana pod kišom. Zemljišta su se napunila vodom i ovde će trebati najmanje sedam dana u kontinuitetu finog sunčanog vremena da se isuši i da mašine mogu da uđu u polje - otkriva.

I on konstatuje da kašnjenje nosi određene posledice koje će se vrlo verovatno odraziti na prinos i kvalitet, a sve zavisi koliko će da kasni.

- Ovo je čak i alarmantno. U istočnom delu su optimalni rokovi za setvu kukuruza i prolećne kulture u drugoj dekadi aprila, a u drugim krajevima do kraja meseca. A mi ćemo sa ovim radovima u BiH ući dobro u maj. Kasniće najmanje desetak dana - navodi Čivić.

Upozorava kako su najosetljivije fenofaze cvetanje, metličenje i svilanje, a do njih će zbog kašnjenja da dođe u periodu visokih temperatura što može ostaviti obziljne posledice na oprašivanje, oplodnju i na kraju na prinos.

Zaključuje i da će ovako vlažna zemljišta u prvom redu isforsirati korove što podrazumeva i veću potrebu za zaštitom kako od korova tako i bolesti.