NIKAD NIJE KASNO: Blagoje i Ljiljana su najstariji đaci ove školske godine, u PETOJ I ŠESTOJ DECENIJI polaze u školu

Blagoje i Ljiljana uključili su se u program osnovnog obrazovanja sa 46, odnosno 62 godine. Njih dvoje pripadaju onoj grupi ljudi koja zbog loše materijalne situacije nikada nije imala priliku da pohađa školu.

Osnovna škola ’Ivo Lola Ribar’ iz Rume započela je upis polaznika u program osnovnog obrazovanja odraslih. Pohađanje škole je besplatno i namenjeno je svima koji nisu završili osnovnu školu, a pravo upisa imaju sve osobe starije od 15 godina. Nastava će se odvijati od kraja septembra 2019. godine do aprila 2020. godine. Ljiljana i Blagoje su polaznici ove škole, i sigurno najstariji prvaci u Srbiji. 

 - Počeo sam da idem školu, ne znam ništa, i želim da naučim. Roditelji su mi bili jako siromašni i nisu mogli da mi priušte školovanje. Svi me zezaju ali mene baš briga, hoću da idem- kroz smeh govori Blagoje i nastavlja- Moja najveća želja je da postanem frizer i da budem konačno svoj čovek. U školi mi je super, učimo svašta, ide mi dobro. Konačno i ja da budem svoj čovek-zaključuje Blagoje.

Ljiljana, majka i baka, ima tezgu na pijaci, kaže da je jedva čekala da krene u školu.

-Najviše me je nerviralo što ne mogu da se potpišem. Dugo sam čekala u redovima, pa onda ne radi aparat za otisak prsta...bez škole ne možeš ništa, baš ništa. Moji roditelji su bili siromašni nisu me ni slali u školu. Posle sam se udala i brinula o deci nisam imala vremena. Jedva čekam da krenem u školu sada od septembra. Nastavnici su dobri prema svima. Tezga na pijaci radi nekada dobro, nekada loše, šta da se radi. Kada ne radi imaću više vremena da učim-kaže Ljiljana.

Nastava im se prilagođava

Nastava za starije građane koji nisu završili školu je fleksibilnog karaktera. Obezbeđeni su im udžbenici, i za nezaposlene putni troškovi tako da ne budu u minusu.

Iz Andragoškog centra kažu da su ovo ljudi koji jednostavno u mladosti nisu imali priliku da se školuju, raspored će im biti fleksibilan i uglavom će imati časove u večernjim satima. Škola će da traje tri godine a nastavni program je specijalno prilagođen.

Prema podacimma poslednjeg popisa stanovništva iz 2002. Godine 7,7 odsto stanovništva u Srbiji je nepismeno- bez osnovnog obrazovanja.

Sa samo osnovnim obrazovanjem je čak 23,9 odsto stanovnika, 41,1 odsto sa srednjom školom, dok je svega 11 odsto onih sa višim ili visokim obrazovanjem.

U Srbiji postoji izrazita razlika u pogledu nivoa pismenosti između muškog i ženskog stanovništva. Prema rezultatima popisa 1953. godine udeo nepismenih žena iznosio je 37 odsto, a nepismenih muškaraca 11,6 odsto.

Tokom proteklih decenija došlo je do značajnog pomaka u obrazovnom nivou stanovništva Republike Srbije pa je tako smanjeno učešće lica bez školske spreme i s nepotpunom osnovnom školom, dok je učešće lica sa osnovnim, srednjim, višim i visokim obrazovanjem povećano.

Smanjivanje nepismenosti odvijalo se kod oba pola, ali je bilo znatno intenzivnije kod muškog dela populacije. Tako je u 2002. godini registrovano 5,7 odsto nepismenih žena i 1,1 odsto nepismenih muškaraca.

Zabeleženo je da je nepismenost, odnosno udeo onih koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu najzastupljenija među stanovništvom starim 65 i više godina. Od ukupnog broja nepismenih osoba u Srbiji 2002. godine, čak 74,2 odsto je staro 65 i više godina, dok, s druge strane, mladi uzrasta 15-19 godina čine 1,4 odsto od ukupnog broja nepismenih.

(Glas javnosti/Telegraf)

SKINI APLIKACIJU