Ovakvim prevarama teško je stati na put s obzirom na to da inspekcija socijalne zaštite broji svega jedanaest inspektora koji su zaduženi za celu Srbiju. U mnoge nelegalne objekte niko od nadležnih godinama nije kročio, a njihovi vlasnici se pred korisnicima pravdaju da dozvolu nemaju, ali su u proceduri za licenciranje. Pritom nisu slagali, ali su samo zaboravili da ih obaveste da je neće ni dobiti, pošto uslove ne ispunjavaju. I tako unedogled.
Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih socijalnih ustanova, smatra da nikada nije bila gora situacija u uslugama domskog smeštaja.
- Sve je više nelegalnih domova koje niko ne zatvara iako ih redovno prijavljuju inspekcijskom nadzoru građani i naše udruženje - tvrdi on.
- Nećemo da verujemo u tvrdnje pojedinaca da je sve korumpirano i da inspekcija izdaje rešenja o zatvaranju nelegalnih objekata tek da ispuni formu, a da zapravo svi nastavljaju sa radom kao da se ništa nije desilo.
Milovanović navodi da do udruženja dolaze razne informacije o tome da su pojedinci povlašćeni, da im niko ništa ne može, da su politički zaštićeni ili da su nekom dobro platili da ih niko ne dira.
- Pitamo se gde je istina, kada će se stvari rešiti i istina izaći na videlo. Kada će neko konačno odgovarati za lišavanje sloboda građana jer ih neosnovano drže u nekim kućama koje nazivaju domovima za stare? Da li će sudstvo prepoznati njihovu krivičnu odgovornost, a poreska inspekcija početi da kontroliše ogromnu utaju poreza. Socijalni inspektori bi trebalo da zatvaraju nelegalne, a ne da treniraju strogoću na licenciranim ustanovama. Kada će se menjati i unapređivati pravilnici i uredbe stare više od decenije, a inspekcija socijalne zaštite imati dovoljan broj zaposlenih - pita se Milovanović.
U ovoj grani poslovanja i dalje, tvrdi naš sagovornik, vlada haos i nije jasno čiji je interes i kome to odgovara.
- Čudimo se što nam radnici iz domova odlaze u inostranstvo, pa kako i ne bi kada se im se ne plaćaju doprinosi ili su prijavljeni na minimalnu zaradu, imaju konkurenciju u radnicima koji rade na crno - smatra predsednik udruženja.
- Zar nije najvažnije za najstariju populaciju da postoji sređena situacija u pružanju usluga, u dobrim odnosima centara za socijalni rad sa domovima kojima je ukinuta mogućnost smeštaja kroz okvirni sporazum uz subvenciju države.
Prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu prošle godine bilo je 27 slučajeva nasilja nad korisnicima ustanova za smeštaj odraslih i starijih, a najčešća vrsta nasilja kojoj su bili izloženi je fizičko. U nevladinom udruženju "Amiti" naglašavaju da su najčešći identifikovani slučajevi agresivnog ponašanja stanara jednih prema drugima. Na drugom mestu je nasilje srodnika prema starijim osobama, a sporadično su prijavljeni slučajevi nasilja zaposlenih nad korisnicima.
Međutim, da li je to pravo stanje stvari niko ne može da utvrdi. U nelegalnim ustanovama, tvrde upućeni, svašta se dešava. Stanari se zlostavljaju, prisilno vezuju, pružaju im se medicinske usluge koje ustanova nema prava da pruža. Tu je često i nestručno osoblje koje se bavi tim ljudima, ne postoje edukacije zaposlenih, niti unapređivanje saznanja o njihovom poslu i načinu ophođenja prema starim osobama.
PRETPOSTAVLJA se da u svakom trenutku u Srbiji radi od 50 do 70 nelegalnih domova, što na godišnjem nivou šteta za državnu kasu od 250 do 300 miliona dinara, odnosno oko 2,5 miliona evra. Pored toga ima i legalnih domova koji rade u sivoj zoni poslovanja koji takođe izbegavaju plaćanje obaveza državi.
KORISNICI domova često se nalaze u tim ustanova van svoje volje, stoga teško sarađuju i odbijaju hranu i lekove, dok o njima brine nestručno osoblje. S druge strane, sve češće vesti o zatvaranju domova zabrinjavaju javnost, jer su, kako pojedini tvrde, te ustanove preko potrebne.
Od početka godine inspektori socijalne zaštite Ministarstva za rad i Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova izrekli su dvadesetak zabrana rada ilegalnim domovima.