UVOZ MLEKA I NJEGOV UTICAJ NA DOMAĆE PROIZVOĐAČE : Pomoć ili medveđa usluga

Potpredsednik SSP Dušan Nikezić i agroekonomista Vojislav Stanković govorili su u Novom danu o situaciji sa mlekom

Stanković kaže da uvoz mleka na srpske poljoprivrednike utiče "depresivno", dok Nikezić kaže da ne smemo da kažemo "gotovo je".
Prema rečima Nikezića, „jutros je cena domaćeg mleka bila 158 dinara, a uvoznog iz Poljske je otišla na čak 169“.

Nekoliko dana nakon što je ukinuto ograničenje cene, mi smo imali skok sa 130 dinara koliko je bilo ograničenje. Naše mleko je nestalo u 10 godina urušavanja poljoprivrede. Deset godina mi zapostavljamo jedan od naših najvrednijih resursa, to je proizvodnja hrane, imamo subvencije koje su tri puta manje nego pre 10 godina“, kaže.

Stanković kaže da uvoz mleka na srpske poljoprivrednike utiče „depresivno“.

„Uništava proizvodnju. Država neće da shvati da premija, da poveća subvencije celoj poljoprivredi, agrarni budžet je nedovoljan da pokrije sve potrebe. Po hektaru obradivih površina imamo proizvodnju mleka do nekih 430 litara, sve su to performanse koje govore da mleka ima. Ima ga u preradi, prerađivači su mleko po zamrzavanju cena prebacili u preradu. Imate više sireva na tržištu, tu je cena bila slobodna, jednostavno imate jogurta, kiselih mleka više u ponudi, ali su cene i tu otišle do nebesa, više od 600 i nešto dinara vam je kilogram belog sira najobičnijeg, ne znam ko može to da plati“, kaže Stanković.

Dodaje da mleka ima, kao i da oko 23 odsto proizvodnje ode direktno u konzum.

„Nije završni udarac, ali jednostavno, ako vam je otkupna cena mleka ispod nivoa boce mineralne vode, onda može da vam bude završni udarac, ali to ne smemo da dozvolimo. Stočarstvo je glavno za pokretanje poljoprivredne proizvodnje“, kaže.

Nikezić kaže da je otkupna cena mleka sada između 40 i 50 dinara, u zavisnosti od kvaliteta.

„Vidite koliko je to u odnosu na maloprodajnu cenu, ja ne vidim koja je to dodatna vrednost koja se daje da dođete od 42 dinara otkupne cene do 158 dinara u maloprodaji. Nije rešenje bilo podizanje cena i skidanje ograničenja cena, rešenje je da se povećaju subvencije, otkupne cene i premije za mleko“, kaže Nikezić.

Ističe da „nemate dovoljnu količinu mleka“.

POSLE ZAMENE ZA KRAVLJE MLEKO, NA REDU I JAJA? Hoćemo li u skoroj budućnosti koristiti zamenu za jaja?

„Nećete je imati, jer nije povećana otkupna cena, subvencije, srpskog mleka neće biti na rafovima, povećate samo zaradu trgovaca na uvoznom mleku. Mora da nam postane jasno da problem nije u niskoj ceni, nego u nedovoljnim subvencijama i pomoći poljoprivrednicima, moramo da stimulišemo domaću proizvodnju“, kaže piše N1

Stanković objašnjava da, kada se izgubi samodovoljnost u proizvodnji, ona se teško vraća, posebno kod mleka“.

Smatra da razlog nestašice nije izvoz, već pritisak na cene.

Nikezić kaže da ne smemo da kažemo „gotovo je“.

„Nama je i pandemija i kriza sa Ukrajinom pokazala da koji god poremećaj da se desi, mi imamo potvrdu koliko je važna proizvodnja hrane, a to je jedan od najvećih resursa i zato ne smemo da dozovlimo da imamo najmanje subvencije, a najveće cene goriva“, kaže.

Stanković na pitanje o uzroku kaže „ja bih rekao neznanje“.

„Jednostavno treba napomenuti da su svi bilansi pozitivni, kod svih proizvoda poljoprivrednio prehrambenih. Nemamo uopšte problem nestašica, imamo problem odnosa cena. To je neznanje i to veliko neznanje. Izvoz ne treba zabranjivati, u okviru bilansa, a bilansi su svi pozitivni, ima prostora i za značaja izvoz i značajnu zaradu proizvođača“, kaže.

KRAVLJE MLEKO BEZ KRAVA? Moguće je, naučnici u Holandiji prave kravlje mleko bez krava

Stanković dodaje da „sve više siromaši poljoprivreda ovim pristupom sadašnjim“.

Na pitanje da li su mogli da zamisle da ćemo uvoziti mleko jednog dana, gosti N1 odgovaraju odrično.

„Deset godina urušavamo, kao sa EPS, kada je došla kriza sa cenama hrane, umesto da poljoprivrednici naši zarade ogromna sredstva, mi smo došli u situaciju da imamo nestašice, da imamo uvoz i plaćamo“, kaže.

Stanković podseća da smo „zaboravili brdsko planinski region“.

„Ispašu stoke, samim tim očuvanje pejzaža, zaštite životne sredine, to je mleko ‘alpsko’, tu treba dati veće premije, kvalitetnije je od stajskog načinauzgoja, treba forsirati taj sistem“, kaže Stanković.

SKINI APLIKACIJU