NAJEZDA ŠAKALA U SRBIJI: Procenjen broj jedinki iznosi između 30.000 i 40.000
Autor: Glas javnosti
Iako do sada nisu zabeleženi napadi na čoveka, šakali mogu da prenose razne zarazne bolesti ukoliko se nalaze u blizini naselja.
Šakal već više od decenije vrlo uspešno širi svoju teritoriju u Evropi. Kako navodi profesor dr Duško Ćirović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, svega nekoliko zemalja danas nema šakala na svojoj teritoriji, čak su prešli i polarni krug. Slična situacija je i u Srbiji.
"Poslednje tri decenije on širi svoje rasprostranjenje i povećava svoju brojnost. Tako da ga danas imamo na celoj teritoriji Srbije. Samo su gustine malo različite. U ovim nizijskim delovima to su visoke, među najvišim gustinama u Evropi, dok su u planinskim predelima te gustine daleko manje", navodi profesor.
Nažalost, nemamo relevantne statističke podatke jer se ne beleže se sve opažene jedinke, ali eksperstka procena je da populacija šakala iznosi oko 30.000 i 40.000 na području Srbije, možda i više.
Prilagođavanje šakala promenama u prirodi
Očigledno da promene koje ljudi proizvode u prirodi, ovoj vrsti odgovaraju, tako da možda šakal krije neke odgovore o procesima koji se dešavaju u ekosistemima i biosferi u celini, napominje dr Ćirović.
"Mi menjamo staništa, transformišemo ih u urbane zone, transformišemo ih u poljoprivredno zemljište, gradimo turističke, sportske komplekse. Nekim organskim vrstama to ne odgovara. Oni traže nešto što bismo mi nazvali onako figurativno netaknutom prirodom. Ali opet postoje životinje koje mogu da se prilagode na čoveka. Mnoge životinje mogu vrlo lako da se prilagode na urbane uslove života. Kod nekih, recimo, imate dosta brojnije ili gušće populacije u gradovima nego što su to njihove prirodne populacije", ističe profesor.
Šakal je jedna od takvih vrsta i verovatno je jedan od razloga zašto se toliko širi upravo to.
"Jedan od razloga zašto se on širi, hipoteza je u istraživanjima, je njegov oportunizam. Oportunizam u pogledu ishrane, jer ide u pravcu lako dostupne hrane, a to po pravilu u prirodi su antropogeni izvori hrane. To je jedan od razloga zašto se veruje da se šakal širi danas", dodaje gost Jutarnjeg programa.
Smatra se da im pogoduju i klimatske promene, kao i odsustvo vuka koji mu nije konkurent, ali može da ih potisne sa svojih staništa.
Masa odrasle jedinke šakala iznosi između 11 i 13 kilograma i nije opasan za čoveka. Naravno, ukoliko napadne može da nanese povrede i ugrize, ali po pravilu do sada nije bilo izveštaja o napadu na čoveka. Ukoliko dođe do bliskog susreta sa šakalom dovoljno je malo viknuti, poterati ga i on će se udaljiti i od čoveka i od imanja.
Pored toga, privučeni antropogenim izvorima hrane šakali prilaze sve bliže naseljima i povremeno upadaju u torove i čine štete. Pre svega na mladuncima, ovcama, kozama itd.
Brojnost populacije šakala u Srbiji
Najtipičnija staništa za šakala su šumovite doline reka ili bilo kakvih drugih vodotoka koji imaju gustu vegetaciju oko sebe. Pre svega drvenastu ili žbunastu vegetaciju koja im daje dobar zaklon. Ako u dolini ima polja privrednih površina, blizina naselja, onda to daje dobru hranidbenu bazu za šakale.
"Telemetrijska istraživanja koja smo radili poslednjih nekoliko godina, govore da teritorije šakala mogu da budu od svega nekoliko kilometara pa do nekoliko desetina kvadratnih kilometara. Imamo šakale koji su odlazili sto kilometara daleko vazdušnom linijom od mesta gde smo ih mi uhvatili i markirali. I to dosta govori već o njihovoj fleksibilnosti u pogledu tipa staništa", napominje biolog.
Ono što je zapaženo na osnovu istraživanje je da reproduktivne grupe imaju manju teritoriju, dok solitarne jedinke, posebno ako su u pitanju mužjaci, onda imaju mnogo veću teritoriju nego ženke i po pravilu mužjaci češće odlaze u disperzivno kretanje.
Rizici po ljude
Rizik od velike brojnosti populacije šakala je u prenosu bolesti, naglašava prof. dr Duško Ćirović. Ukoliko prilaze naseljima onda je mogućnost transmisije bolesti veća, a samim tim i rizik je veći.
"Šakal može da donose neke parazite i neke zarazne bolesti koje mogu da se prenesu na čoveka, a mogu da se prenesu na druge domaće životinje. U tom smislu, kao jedan prirodni rezervoar potencijalno može da bude veoma značajan i da poveća rizike od prenosa nekih od tih patogena na čoveka ili na domaće životinje", kaže profesor.
Glas javnosti/nacionalnageografija
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
