Šakal snimljen u sred naselja: Stanovnici prestravljeni

Šakal usnimljen u beogradskom naselju "Vojvode Vlahovića". Snimak kruži društvenim mrežama, a stanovnici ovog kraja su u strahu pre svega zbog svojih kućnih ljubimaca koji mogu biti lak plen ovoj životinji.

Iako su stalno na nišanu lovaca, broj šakala u okolini Beograda drastično je porasla u prethodnim godinama. Za povećanje njihove populacije krivci su uglavnom ljudi koji su stvorili divlje deponije sa ostacima hrane svuda u gradu, što njima odgovara, tvrde stručnjaci.

Nekada je prisustvo divljih životinja bilo karakteristično samo za periferiju grada, međutim u poslednje vreme sve ih je više i u centralnom gradskom jezgru. Reč je o invazivnoj vrsti glodara koja ugrožava vrste koje prirodno stanuju na našem podneblju, a sama činjenica da nam je postala vidljiva znači da se namnožila dovoljno da bi u budućnosti mogla da postane i problem.

Na Instagramu se pojavio snimak šakala kako šeta ulicom u naselju Vojvode Vlahovića na Voždovcu i alarmirao je stanovnike ovog kraja. U komentarima ispod posta jedan korisnik ove društvene mreže pokušao je da objasni kako da se ponašate ukoliko naiđete na ulici na ovu životinju.
"Šakal. Ako dobro vidim po snimku (mutan) - ova vrsta je najmanje agresivna i više se plaši ljudi. Bitno je da ne oseti da je ugrožen (da čovek ne krene da ga napada prvi). Prođete najnormalnije pored njega, neće se ništa desiti."

Jedna korisnica imala je i upozorenje za sve beograđane:

"Sklanjajte mačke i manje pse u kuću. Oni su prirodni plen šakalima i lisicama."

Šakali su, uz pse lutalice, i prvooptuženi ako se na teritoriji grada desi kakav pokolj domaćih životinja.

Teški su između 11 i 13 kilograma i ne mogu ozbiljnije da ozlede čoveka, ali poput svake životinje, mogu da ujedu.

Prema podacima, od 2000. godine broj šakala je bio ispod 200 jedinki, a sada je taj broj u hiljadama.

Šta da radite ako ih sretnete

Direktor "Veterine Beorgad" Budimir Grubić rekao je prošle godine za medije da su šakali bezopasni po ljude i da nema potrebe da građani strahuju od njih.

- Šanse da vas napadne šakal su ravne da dobijete sedmicu na LOTO-u. Ja više od 30 godina radim sa životinjama i imao sam prilike samo dva puta da vidim šakala uživo. Plus, oni izlaze tek na svake dve-tri godine, a pojedini koji zalutaju u naselja su u većini slučajeva "odbačeni" od čopora. Ne znamo kako izgleda njihova socijalna struktura, pa ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo zašto se to dešava. Najbolje šta možete da uradite ukoliko vidite šakala jeste da se okrenete i nastavite svojim putem. Skoro nikada ne napadaju ljude jer su obično gladni, znaju da ne mogu da savladaju čoveka, pa jednostavno neće da troše preko potrebnu energiju - rekao je Budimir Grubić.

Glas javnosti/B01S

SKINI APLIKACIJU