Glas Javnosti

Najbolja medicinska sestra ovenčana PRESTIŽNIM PRIZNANJEM na Međunarodni dan te struke (FOTO)

Društvo
Autor: Glas javnosti

Povodom obeležavanja Medjunarodnog dana sestrinstva za najbolju medicinsku sestru proglašena je Mari Tešić iz Službe za zdravstvenu negu Vojnomedicinske akademije (VMA), kojoj je medalju uručio ministar odbrane Nebojša Stefanović.

Kako je saopšteno iz ministarstva odbrane, Stefanović je na svečanosti na VMA, čestitao praznik svim medicinskim sestrama. Govoreći o značaju Dana sestrinstva, načelnik VMA Miroslav Vukosavljević je rekao da ovaj praznik ta kuća posebno obeležava, i da je biranjem najbolje sestre vojnog zdravstva i dodelom medalje koja nosi ime heroine sestrinstva, pukovnika Verice Ćorluke, ispisano „još jedno istorijsko medicinsko poglavlje“.

Osim tradicionalnog uručenja nagrade za sestru godine, svečanosti je prethodila izložba uniformi medicinskih sestara i tehničara kroz epohe.

Medjunarodni dan sestrinstva obeležava se 12. maja, od 1974. godine, na dan kada je rodjena Florens Najtingejl, koja se smatra osnivačem moderne medicinske prakse.

Rođena je 12. maja 1820. u Firenci, po kojoj je dobila ime. Poreklom je iz bogate engleske porodice. Kao mlada imala je mogućnost da putuje i stekne obrazovanje.

Govorila je sedam jezika, pokazivala sklonost prema matematici, posebno statistici, ali i za sestrinstvo. Negovala je rođake, poslugu, komšije i sa majkom obilazila siromašne. U to vreme za negovateljstvo nisu bile potrebne kvalifikacije. Taj posao je bio lišen društvenog ugleda i najčešće su ga obavljale žene iz radničke klase, koje nisu nalazile druge mogućnosti za zaposlenje. Međutim, pošto su takve žene često bile na lošem glasu, roditelji su se protivili njenoj odluci da se bavi takvim poslom. Međutim, ona je ostala uporna u svojim namerama.

Prilikom putovanja na koja su je roditelji slali, koristila je priliku da obilazi bolnice i da razgovara sa stručnjacima šta su u njima radili. U povratku sa putovanja po Egiptu, tokom 1849/50. godine je provela dve nedelje u Ustanovi za đakonese u Kajzersvertu u Nemačkoj, gde je naučila o značaju reda i dispcipline u zdravstvenim ustanovama, što joj je pomoglo na prvom radnom mestu upravnika Ustanove za bolesne gospođe, gde je radila od 1853. godine do Krimskog rata 1854. godine.

Najpre je sa grupom medicinskih sestara pozvana da ode u Skadar, gde je oformljena vojna bolnica za ranjenike i bolesne vojnike. Odmah pošto je stigla, prikupila je podatke o sanitarnim uslovima bolnice. Zabeležila je nedostatak svežeg vazduha, nečistoću, prenatrpanost, što je uzrokovalo visoku stopu smrtnosti vojnika, koja je iznosila 42,7%. Zatim je izradila plan za izmenu takvog stanja, obezbedivši čistu odeću i postelju, odgovarajuću hranu, odredivši odgovarajuću veličinu kreveta i prostor između njih. Osim toga, i sama je previjala rane, pomagala pri amputacijama, noću obilazila bolesnike, obezbedila prostor u kome su vojnici provodili slobodno vreme, kako bi ih odvratila od konuzimiranja alkohola. Kao rezultat preduzetih mera, došlo je do smanjenja stope Rezultat načinjenih izmena, u saradnji sa vojnicima, bilo je smanjenje stope smrtnosti vojnika na 2,2%.

Reforme i mere u sanitetskoj službi i nezi ranjenika i bolesnika, koje je ona uspostavila pre više od jednog veka i danas se koriste:

-obilaženje bolesnika noću
-dokumentovanje svih podataka relevantnih za stanje bolesnika
-praćenje ishoda u vezi sa pacijentom
-norme za građenje i uređivanja bolnica
Tokom Krimskog rata je i sama obolela od krimske groznice (vrsta tifusa), zbog čega se pretpostavlja da se nakon rata vratila sa hroničnom tuberkulozom, tako da je najveći deo vremena posle rata provela u postelji. I pored toga nastavila je da radi.


Brinula se o rođacima, komšijama, kao i radnicima zaposlenim na porodičnim imanjima. Mada zbog posete i veličine imanja, nija mogla da bude uvek u njihovoj blizini, organizovala je posete lekara onima kojima je bila potrebna medicinska pomoć, pismenim putem se informisala o njihovom stanju, potrebama i lečenju. Sama je negovala majku i sestru, sve do kraja njihovog života i osećala se odgovornom za njihovo zdravlje.

U svom radu je koristila statistički metod, po uzoru na belgijskoga statističar Adolpha Queteleta. Statistiku je smatrala ključnom u donošenju mera koje bi sprečile dalje oboljevanje i smrt.


Spomenik Florens Najtingejl u Londonu

Radila je na reformama sestrinstva i javnog zdravlja.

Tražila je da se detaljno ispitaju sanitarni uslovi u britanskoj vojskom na Istoku, kako se katastrofa kakvu je ona zatekla u Skadru više nikad ne ponovi. Od kraljice je dobila dozvolu za osnivanje Kraljevske komisije. Zajedno sa uglednim zdravstvenim statističarem Vilijamom Farom, koji je u to vreme obavljao funkciju načelnika Odeljenja za statistiku Generalnog registra za Englesku i Vels u to vreme prikupljala je podatke o sanitarnim uslovima u vojsci. Svoje rezultate sama je prikazivala na grafikonima pite i sačinila izveštaj pod nazivom „Beleške o zdravlju, efikasnosti i bolničkoj administraciji u britanskoj vojsci”, koje se smatraju njenim najboljim statističkim delom.



Njih dvoje su nastavili saradnju i nakon izrade izveštaja. Dok je ona prikupljala podatke o zdravstvenom stanju britanskih vojnika, on joj je prenosio svoje statističko znanje i informacije o zdravlju civilnog stanovništa.

Otvorila je prvu službu za medicinske sestre. Njene učenice su kasnije otvorile škole takvog tipa u mnogim zemljama. U Beogradu 1924. godine izašla je prva generacija medicinskih sestara.

Ona i danas predstavlja model za medicinske sestre i tehničare. Nastavljajući njenu viziju i vrednosti, medicinske sestre brinu o svim ljudima, vodeći društva širom sveta ka boljem zdravu.
Smatrala je da je za dobro funkcionisanje sestrinstva neophodno ispuniti dva uslova: a) dobro poznavanje nege bolesnika kao specifične medicinske veštine i b)visoka moralna zrelost medicinske sestre. Slična polazišta su uočljiva i u Hipokratovoj zakletvi, koja se smatra prvim pisanim dokumentom iz medicinske etike.

Prva je napisala zakletvu namenjenu medicinskim sestrama, s namerom da definiše moralni lik medicinske sestre. U zakletvi se ističe neophodnost življenja u moralnom čistunstvu, kako u profesionalnom, tako i u svakodnevnom životu, potvrđuje se pravilo lat. Primum non nocere, kao i obaveza čuvanja profesionalne, odnosno medicinske tajne, te ističe obaveza saradnje s lekarom radi postizanja zajedničkog cilja - poboljšanja zdravlja bolesnika. Osnova visoke moralnosti lika medicinske sestre je dobra stručna osposobljenost i ponavljanje pravila sestrinske struke. Sestra se obavezuje na stalno usavršavanje i podizanje stručnosti na viši nivo.

-Svečano se obavezujem pred Bogom i u prisustvu ovog skupa, da ću provesti ceo svoj život u moralnoj čistoti i da ću se odano baviti svojom profesijom.

Ja ću se uzdržavati od bilo kakvog nekontrolisanog postupka sa bolesnikom i neću svesno primeniti lek koji bi ga mogao oštetiti.

Sve što je u mojoj moći, učiniću, da poboljšam nivo svoje profesije i držaću u tajnosti sve lične informacije koje sam saznala i sve poverljive informacije koje doznajem prilikom obavljanja mog posla.

Sa punom lojalnošću, do kraja ću pomagati lekaru u njegovom poslu i odano ću obavljati sve poslove oko bolesnog čoveka, tekst je zakletve Florens Najtingejl

Medalja za milosrđe „Florens Najtingejl“


Po Florens Najtingejl, kao uzoru požrtvovanosti, hrabrosti i nesebičnog pružanja pomoći ranjenima i bolesnima,u Vašingtonu 1912, na IH konferenciji Međunarodnog crvenog krsta sa sedištem u Ženevi ustanovljena je Medalja za milosrđe „Florens Najtingejl“, koja je dodeljivana na predlog nacionalnih društava Crvenog krsta. Zbog izbijanja Prvog svetskog rata, prva dodela je izvršena tek 1920. godine.

Prva Srpkinja i prva žena sa prostora Kraljevine Jugoslavije, dobitnica ovog priznanja je bila Delfa Ivanić (1920), koja je svoju medalju 1962. poklonila Srpskom lekarskom društvu.

Dobitnice su bile i Anka Đurović (1923), Ljubica Luković (1925), Bosa Ranković (1931).

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS

POVEZANE VESTI




KOMENTAR







AKTUELNE VESTI S MREŽA


HOROSKOP