MAJKO, KADA ZAUVEK ODEM... Ubili su Dejana i tri majke zavili u crno
Autor: Glas javnosti
U dom porodice Mančić u Nišu stigla je tužna vest: na Grebniku, od kasetne bombe je poginuo njihov sin Dejan. Niški mladić imao je tada nepune 24 godine.
Tog 4. aprila 1999. godine, pravoslavci su slavili Cveti, a katolici Uskrs.
U dom porodice Mančić u Nišu stigla je tužna vest: na Grebniku, na sredokraći puta Peć-Priština, od kasetne bombe je poginuo njihov sin Dejan.
Američki pilot je svakako dobio pohvalu, možda i nagradu, za uspešno obavljen zadatak, a tri majke u Srbiji zavijene su u crno - jedna Srpkinja, jedna Mađarica i jedna Bugarka. Naime, pored Dejana, život su izgubili njegov starešina Šandor Nađ i saborac Dragan Nikolov.
Niški mladić imao je nepune 24 godine, a iza sebe je već ostavio delo koje privlači pažnju. Bavio se slikanjem, umetničkom fotografijom, ovekovečio je srednjovekovne srpske manastire na Kosovu, pisao je pesme, bavio se sportom, bio fudbaler Radničkog, studirao prava. Dejan Mančić je bio vojnik 230. samohodnog protivavionskog puka PVO i nosilac Ordena za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.
U svojoj objavljenoj pesmi "Moć reči" nagovestio je:
"...ako čovek nekog ne spomene, nikad nije ni postojao"...
Majci je jednom rekao:
"Kada zauvek odem majko, voleo bih da me se ljudi sećaju!"
U mnogom pesmama predosećao je svoju smrt, zbog toga je njegova majka bacila njegovu zbirku pesama, a prema njenim rečima to nikad nije prežalila. Međutim, dosta Dejanovih pesma je sačuvano.
Porodica Mančić i grad Niš su 2000. godine osnovali Fondaciju "Dejan Mančić" da otkriva i pomaže mlade stvaraoce u oblasti poezije, slikarstva, umetničke fotografije i drugih vidova stvaralaštva u kojima je zavidnog uspeha imao i sam pokojni Dejan.
Na taj način, a i u našem pomenu, Dejan, njegovo ime, delo, a i njegova želja da ga se ljudi sećaju, biće živi i ostvareni, objavljeno je na stranici Otačastvo.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
