Koliko temperaturne razlike utiču na proizvodnju u poljoprivredi?

Sa letnjih 30 na zimska četiri stepena. Ni čoveku ne prija, a kamo li biljkama. Ubrzan rast naglo je zaustavljen. Pod plastenicima zasađeni paradajz i krastavac. Dragan Stojanović je diplomirani poljoprivredni inženjer, kaže da je promena vremena stresno uticala na rano povrće uprkos proizvodnji u zaštićenim uslovima.

- Biljka ispod 15 stepeni već staje sa obavljanjem njenih funkcija tako da ovo vreme baš ne pogoduje poljoprivredi koja će da se malo kasnije za nekih mesec dana će da se to odrazi i na prinos - kaže ovaj povrtar iz Vlasa kod Leskovca.

Srđan Milošević, povrtar iz Vlasa kaže da će videti kakva će da bude godina:

- Ako bude ko sa salatom i kupusom, para nema ništa, seljak je gotov. Ako bude nešto malo bolje moći ćemo da živimo.

Sezona ranog povrća krenula je mesec dana ranije. Vremenski rolerkoster ne bi trebalo da utiče na proizvodnju pod otvorenim nebom.

- Temperatura vazduha je negde od sedam do 10 stepeni trenutno, a pod njima temperaturama sve povrtarske kulture su u fazi mirovanja, znači da ne mogu da nastave svoj dalji fiziološki rast i razvoj - ističe Dalibor Cvetanović, direktor PSSS Leskovac.

Niže temperature jesu zaustavile i rast voćnih kultura, ali su padavine dobrodošle jer je vlaga bila izuzetno oskudna. Na obroncima Babičke gore Novica Ranđelović na pet hektara gaji kruške, šljive, višnje, dunje, maline.

- Voće je za sada solidno, međutim ima oštećenja nekih 30% na ovim parcelama. Gore imam još nekoliko hektara voćnjaka gde je bolje stanje zato što je veća visina i manje je bilo izmrznuća - navodi ovaj proizvođač voća iz Crkovnice.

Mr Aleksandar Mitić, dipl. inženjer voćarstva iz PSSS Leskovac kaže da je presudan uticaj lokaliteta:

- Gde smo imali optimalne uslove imamo dobro zametanje, mogu slobodno da kažem pun prinos, gde su bili loši uslovi imamo smanjenje prinosa 50%.


Glas javnosti/ A04S