KOJI SU OBIČAJI NA DANAŠNJI DAN ZA JEVREJE? Jevreji proslavljaju praznik Jom Kipur
Autor: Glas javnosti
Jevreji od večeras do sutra uveče širom sveta slave Jom Kipur, praznik pokajanja i pomirenja.
Ovaj praznik praznuje se desetog dana sedmog meseca tišrija, a provodi se u hramu, u molitvi i postu. Toga dana svaki vernik nosi u sebi zakone Tore, milosrđe i uzvišeno osećanje zajedništva sa svim ljudima. Jom Kipur je vrhunac i završetak desetodnevnog razdoblja pokajanja koje počinje na Roš-ašana, navodi se na sajtu Jevrejske opštine Novi Sad.
Po Tori, suština Jom Kipura je mučenje duše, kao uslov za oproštaj greha.
Osnovne misli Jom akipurima jesu kajanje, moralni optimizam i široko saosećanje za ljudske patnje uopšte, posebno za patnje Jevreja. Misao o pokajanju smatra se jednom od najsvetlijih pouka jevrejstva.
Molitve na Jom Kipur izražavaju misao bratstva i međusobnog praštanja i podsećaju da nema bezgrešnog ljudskog bića. Ispovesti su stilizovane u prvom licu množine, čime se želi istaći odgovornost celokupne zajednice i za one prestupe koje čini pojedinac. Molitve se ređaju uzlaznom linijom, od osećanja krivice do razdraganosti i pouzdanja u božju milost.
Kako navode, celokupna ljudska delatnost ogleda se u tim molitvama i poetskim sastavima, od kojih neki predstavljaju književna remek dela, a ljudske mane i slabosti odudaraju od savršenog reda beskrajnog svemira.
Kada su, posle razorenja Drugog hrama (70.god n.e.), prestali obredi prinošenja žrtava, Jom Kipur se očuvao kao najveći dan koji ističe značaj pokajanja. On je tako snažno usađen u svet Jevreja, da bi retko ko propustio da toga dana prisustvuje bogosluženju u Hramu.
Po običaju, uoči Jom Kipura, porodica pali po dve sveće – za žive i za mrtve. Pre odlaska u Hram, domaćin blagosilja ukućane: da im Bog usadi ljubav prema Tori i obdari ih mudrošću, da im kuću blagoslovi sinovima i kćerima, i da im osigura blagostanje i podari zdravlje i dug život.
Iz Jevrejske opštine Novi Sad, navode da je ovaj praznik posvećen pomirenju sa Bogom i sa ljudima.
„Bog će oprostiti grehe učinjene prema njemu, ali neće dati oproštaj za one grehe učinjene prema drugim ljudima dok god, pojedinac, ne obešteti i ne izvini se toj određenoj osobi, za učinjene grehe i uvrede prema njoj. Zbog toga se ljudi uoči Jom Kipura međusobno mire i mole za oproštaj“, ističu na svom sajtu.
Stroga pravila pokajanja i posta
Jom Kipur se poštuje kao strogi dan posta, od njegovog početka prethodne večeri do večeri samog Dana pomirenja. Jom Kipur je jedini dan posta koji se takođe poštuje subotom. Zabranjeno je jesti i piti, kupati se, umivati se i šminkati, kao i seks i bilo koji drugi vid zadovoljstva.
Strogo religiozni Jevreji se takođe pridržavaju pravila da ne nose kožne cipele ili kožne čizme i belu odeću.
Većina Jevreja širom sveta i danas poštuje propise Jom Kipura. Međutim, ne praktikuju svi pravila u istom strogom obliku. Ipak, smisao i ozbiljan karakter ovog velikog praznika su sačuvani.
Ceo dan posvećen molitviUoči Jom Kipura je uobičajena bogata trpeza. Po pravilu postoje dva praznična obroka: jedan u toku dana, drugi uveče, neposredno pred početak praznika. To uključuje, između ostalog, i parče medenice, koje, poput jabuke umočene u med, asocira na želju za dobrom (slatkom) godinom. Med, medenjaci i jabuke su deo predjela i na svečanoj novogodišnjoj večeri na Roš Hašanu.
Na sam Dan pomirenja vlada strog post. Veći deo praznika se slavi u sinagogi gde se bez prekida održava bogosluženje. Na kraju molitve duva se dugačka razvučena nota ovnujskim rogom, šofarom. Jom Kipur je gotov.
Porodice se potom okupljaju na zajedničkoj gozbi, takozvanom „zalogaju“, a vernici jedni drugima žele dobru godinu.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
