JESENJA SETVA NA VRHUNCU: Silosi puni starog žita, kako ga se rešiti
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Setva žitarica je u punom jeku i u optimalnim rokovima, a pšenicom će biti zasejano možda i više od 620.000 ha, istakla je za RTS Sunčica Savović iz Udruženja Žita Srbije. Za sada je, kako kaže, teško proceniti koliko će setva biti skuplja, ali veruje da će ratari u svakom slučaju primeniti kompletne agrotehničke mere. Potvrdila je da su silosi puni žita, ali i da su mali izgledi da će ih se Srbij
Savović je istakla da je Srbija u optimalnim vremenskim rokovima koji su za setvu pšenice od 5. do 25. oktobra i da je setva u punom jeku.
Sa lepim danima koje predviđa vremenska prognoza setva će sigurno napredovati. Kod nas je, kaže, inače praksa da se seje i u novembru, a dešavalo se čak da se setva, u zavisnosti od vremenskih prilika, oduži i do decembra, prenosi RTS.
- To znači da nigde ne kasnimo, jedino o čemu treba voditi računa kada setva izlazi iz optimalnog roka je da treba povećavati količinu semena do maksimalnih 10% - ukazala je Savovićeva.
Istakla je da će pšenicom ove godine biti zasejano najmanje 600.000 ha, a moguće je i 620.000 kao i prošle godine, jer su ratari veoma zainteresovani zbog dobre cene, koja je prethodne nedelje prešla 40 dinara po kilogramu pšenice.
Setva uljane repice je uveliko završena na oko 30.000 ha, a još je u toku i setva ječma na oko 110.000 ha.
Koliko je skuplja setva
- U ovom trenutku nemamo tačnu kalkulaciju troškova za pšenicu, jer setva još nije gotova. Ono što znamo je da je prošle godine setva pšenice bila za čak 50% skuplja na godišnjem nivou. Na to je pre svega uticao rast cena nafte, repromaterijala, usluga, semenske robe i mineralnih đubriva - navela je Savovićeva.
Dodaje da ono što se zna za sada je da je cena subvencionisane nafte za poljoprivredna gazdinstva na godišnjem nivou skuplja za 10%. Osnovna mineralna đubriva su skuplja od 56 do 79%, takođe na godišnjem nivou.
Što se tiče semenske robe, kaže "poskupljenje ne utiče na sve, jer više od 50% proizvođača koristi seme iz sopstvene proizvodnje".
Naglasila je da je Srbija imala izuzetno dobar ovogodišnji rod pšenice od 3.200.000 tona i čak odličnog kvaliteta. Svi ratari znaju da primena kompletne agrotehnike važna za dobar prinos i veruje da će se tako ponašati i ove godine.
Zašto je teško prodati zalihe
Navela je i da su silosi puni žita i da su mali izgledi da ćemo ih se rešiti u dogledno vreme, pre svega zato što je izvoz izuzetno spor, cene na domaćem tržištu su veoma visoke, ponuda od strane ratara mala, jer čekaju visoke cene.
Takođe, dodaje da su tu i logistički problemi na Dunavu koji je ključna ruta za izvoz žitarica iz Srbije.
- Ne govorimo više o niskom vodostaju, sada isključivo govorimo o nedostatku barži na našem delu Dunava i o poskupljenju troškova transporta do rumunske luke Konstance, koji su na godišnjem nivou više nego duplo skuplji - pojasnila je Savovićeva.
Posebno je ukazala da se u ovu sezonu ušlo sa neuobičajeno visokim zalihama ulja, jer je zabrana izvoza važila i za suncokretovo ulje.
Ove godine s rodom suncokreta od 660.000 tona i postojećim zalihama Srbija će sigurno imati dovoljno ulja, zaključila je Savovićeva za RTS.
SKINI APLIKACIJU
.png)
