IZREŽIRAN ZLOKOBNI NAPAD na patrijarha sa vidljivim ciljem da se i Crkva uvuče u sveopšti brlog

Gotovo dan pošto je patrijarh najavio spasovdansku litiju na čelu sa kivotom svetog vladike Nikolaja, za 25. maj u Beogradu, a povodom tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, izbačen je iz „fioke“ video snimak, iskasapljen i izvađen iz konteksta, a na kome Njegova svetost, između ostalog, kritikuje veštačko nametanje pravila rodne ravnopravnosti u srpskom jeziku.

Vrlo tempirano i tendenciozno, zavrtele su se na mrežama te poruke izrečene nad trpezom, koje očigledno uopšte nisu bile ni namenjene za javnost ali su na volšeban način ipak kamerom zabeležene.

Iz desetominutnog snimka u kome patrijarh priča o opasnosti podela u društvu, poziva na molitvu posle strašne tragedije i upućuje apel da prestane gnevna kakofonija kojom se otvaraju sukobi, i da bar jedan dan u godini svi zaćutimo, isečen je samo kratki video u kome velikodostojnik izgovara reči koje zaista mogu delovati grubo i njemu nesvojstveno, naročito ako se ne čuje celina.

Ali, nećemo se baviti sadržajem patrijarhovih reči, niti uzimamo na sebe to pravo da ga tumačimo. To će već, uvereni smo, znati da učine velikodostojnici SPC.

Ovde je zanimljiva politička dimenzija žestokih napada na poglavara Srpske crkve koja se zakovitlala. Sve su pokrenuli „uticajni“ tviteraši, a nadovezali se pojedini vojnici nekih proevropskih stranaka i armije anonimnih i „pravdoljubivih“ naloga sa društvenih mreža koji čak pozivaju na demonstracije u vreme litije.

Da li je nekome, ko ima za cilj produbljivanje konflikta u već duboko podeljenom društvu, zasmetao možda baš patrijarhov poziv na litiju, molitvu i sabornost u trenutku kad se sprema eskalacija društvenih i političkih sukoba.

Da li je nekome, baš u ovom trenutku kad Zapad zahteva primenu svog plana za kapitulaciju Srbije, zasmetao patrijarhov čvrst stav o Kosovu i Metohiji kao večnoj kolevci naše države i njenom integralnom delu.

Da li je nekome, ko priželjkuje haos u Srbiji i sa strane zadovoljno trlja ruke dok Srbi udaraju jedni na druge posle jezive tragedije koja ih je zadesila, zasmetala baš sada snaga Srpske pravoslavne crkve kao stabilne i neupitno najpopularnije institucije u zemlji.

Da li nekome, ko svakodnevno zahteva da Srbija okrene leđa Rusiji, smeta jasan stav SPC koja ne podržava ukrajinske raskolnike i protivi se čak i ideji uvođenja sankcija ruskoj pravoslavnoj braći.

Poručuju sa društvenih mreža i da patrijarh nema pravo da se meša u politiku, jer, valjda, to je ekskluzivno namenjeno isključivo anonimnim i ostrašćenim tviterašima, nevidljim i raspomamljenim smatračima svega i svačega, članovima partijskih komiteta, ali ne i srpskim episkopima.

U klasičnom maniru posleratnih udbaških kuhinja, samo sa novim tehnikama i onlajn alatima, izrežiran je zlokobni napad na patrijarha sa vidljivim ciljem da se i Crkva uvuče u sveopšti brlog.

Ali, prošlo je vreme čuda kada su se „jahali popovi“, vernici hapsili, crkveni velikodostojnici ubijali, a u crkve uvodile koze i svinje.

Neće toga više biti.

Čak i ako to neko pokušava da čini iz bezbednog mraka svoje sobe. Preko mobilnog telefona.

Glas javnosti/S04S