To je više od ukrasa i njegova uloga je da bude deo imidža venčanja poseban detalj ceremonije. Obično se danas bidermajer uklapa sa venčanicom i drugim cvećem na venčanju i postaje pečat identiteta tog velikog dana.
Praksa mlade da nosi buket cveća datira još iz antike. Stari Grci, Rimljani, pa čak i Egipćani nosili su mirisno bilje i začine da bi odagnali nesreću tokom venčanja.
Iako su cvetni venci koje su nosili i mlada i mladoženja i malo cveće iz starih vremena izbledelo u poređenju sa velikim buketima koje danas poznajemo, cveće je simboliziralo novi početak i donosilo nadu u plodnost, sreću i vernost.
Uobičajeni dodaci uključivali su kopar, koji se smatra afrodizijakom, ruzmarin koji predstavlja odanost, pšenicu za plodnost, bršljan za neraskidivu vezu i čičak, timijan i bosiljak za zaštitu.
Još jedan ključni razlog zašto su mlade počele da nose bukete pre nekoliko vekova bio je miris cveća koji je prikrivao njihov telesni miris, pošto kupanje tada nije bilo tako uobičajeno.
Osim toga, miris smrti tokom epidemija kuge bio je nepodnošljiv, pa je buket potencijalno mogao da pomogne.
Ponekad su dodavani oštri dodaci kao što su beli luk i začini da bi se oterali zli duhovi i zaštitili od loše sreće ili prokletstva koje bi moglo da naškodi mladencima.
Ovo je bio i početak tradicije bacanja buketa. Dodirivanje mlade ili, još bolje, bežanje sa komadom njene venčanice smatralo se da donosi sreću i skoru sopstvenu prosidbu.
Zato je bacanje bidermajera izmišljeno kao strategija za bekstvo mlade, da bi se zadovoljili apetiti pomahnitalih mladih dam, a ona je sama prošla nepovređeno.
U elizabetanskoj eri, period povezan sa vladavinom britanske kraljice Elizabete I od 1558-1603, bidermajeri su počeli da dobijaju više dekorativnu namenu.
Mali buketi postali su nezaobilazni za mlade, pa su čak i buketi pravljeni da se poklanjaju gostima.
Moderne mlade su počele da nose komplementarno cveće u kosi, kao dodatak. Pre toga, mladesu nosile raspuštenu kosu, ponekad naglašenu malim cvetnim krunama, skromnim pretečama modernih cvetnih kruna.
Tek u viktorijansko doba, doba vladavina kraljice Viktorije, od 1837. do 1901, nastao je svadbeni buket – bidermajer, kakav danas poznajemo.
Simbolika cveća je bila izuzetno popularna u to vreme, a mlade su mogle da prenesu svoja romantična osećanja kroz svoje specifične izbore cveća.
Ta praksa je donekle izbledela, a savremeni parovi danas biraju cveće više na osnovu lepote i boje.
Pošto današnje mlade nisu toliko zabrinute za skrivanje loših mirisa ili zadržavanje zlih duhova, glavna svrha buketa je da bude lep dodatak i kruna na ostatak venčanog dekora.
Međutim, simbolika i značenje određenog cveća i dalje postoji, iako ne u meri u kojoj je to bilo u viktorijansko doba.
Glas javnosti/ N01S
8 min