HAOS: AGROMAFIJA UŠLA U PLASTENIKE, HARA NOĆU, PROIZVOĐAČI NEZAŠTIĆENI

Prijavljivali smo krađu krađu, ali uzalud, jedino nam preostaje da se samoorganizujemo, kažu proizvođači.

Pustošenje plastenika u izrazito povrtarskim selima lebanske opštine, prvi put je registrovano pre par godina, ali se čini da su bande kradljivaca sve smelije, jer, za sada, proizvođači ne nalaze načine da zaštite svoju imovinu.

Tokom Gorešnjaka, verskog praznika koji se u selima južne Srbije strogo poštuje, pa se tih dana radovi u polju potpuno obustavljaju, lopovi su obrali čitav rod paradajza iz plastenika Zorana Kocića iz Cekavice. Štetu procenjuje na nekoliko hiljada evra.

„Očigledno se radi o dobro organizovanoj grupi. Pretpostavljam da se “pikirani“ plastenici nadgledaju i pljačka planira onda kada su biljke u punom rodu i spremne za branje. Ja uzgajam kvalitetan “pink“ paradajz, koji je skoro duplo skuplji od crvenog, a to i lopovi znaju. Kad smo jednog jutra, krajem jula ušli u baraku, samo što nismo pali u nesvest. Sve obrano, a naša višemesečna muka završila je ko zna gde“, kaže Zoran.

Na pitanje da li je krađu prijavio, odgovara kontrapitanjem:

„A kako mogu da dokažem? Prethodnih godina, kad smo moji bratanci, ja i ostali seljani, takođe, pljačkani, prijavljivali smo, pa ništa. Ne usuđujem se da kažem da smo tipovani, ali uzimajući u obzir činjenicu da su nam pljačkane i kuće, rekao bih da ništa nije slučajno“, komentariše.

PLASTENICI IPAK NE DOMINIRAJU NA SRPSKIM PIJACAMA: Zašto Srbija uvozi rano povrće?

STIŽE RANIJE I IMA BOLJU CENU: Zašto je isplativa plastenička proizvodnja jagode?

Poučen gorkim iskustvom, Kocić je, svoje plastenike, uoči druge berbe počeo da obilazi gotovo svake večeri, pa je preksinoć gotovo uhvatio lopove na delu.

„Bliži se vreme berbe, pa sam strahovao da se ne ponovi Gorešnjak. Kao da sam nešto predosetio, krenuo sam do plastenika i još iz daljine mi se učinilo da vidim neko malo svetlo, poput onog koje dolazi od baterijske lampe. Na seoskom putu stajao je meni nepoznat čovek, ali sam, iako mi je bio sumnjiv, samo prošao pored njega. Približavajući se plasteniku, čuo sam, a odmah nakon toga i video beli kombi, koji se polako udaljava. Verovatno im je dojavljeno da neko dolazi. Noć je, pa nisam mogao da uočim registarsku tablicu, lice vozača, niti koliko je ljudi bilo u kombiju. Na sreću, stigao sam na vreme, pa nisu stigli da obave posao zbog kog su došli“, dodaje.

Kaže da je noć idealno doba za krađu, jer u polju nema ni žive duše, pa lopovi mogu natenane da “rade“. Jedino rešenje je, zaključuje, samoorganizovanje povrtara, što podrazumeva noćna dežurstva:

„Niko nas neće zaštititi, ako to ne uradimo sami. S druge strane, svi mi radimo po ceo dan, pa nije lako i noću biti budan. Ipak, tako je najlakše uočiti svako sumnjivo kretanje i zadržavanje. Jedino se plašim susreta s lopovima. Ne dao im Bog ono što na šta sam spreman, ako ih “navatam“ u svojoj njivi“, zaključuje.

Nedavno nevreme pokidalo je najlone na plastenicima u Cekavici, pa su povrtari, ne dočekavši ni prvi rod, morali da izdvoje dodatna sredstva za nabavku novih. Nakon toga su počele krađe, pa ovi vredni ljudi ne znaju od čega više da strepe - prirode ili ljudi, piše Rešetka.

SKINI APLIKACIJU