PLASTENICI IPAK NE DOMINIRAJU NA SRPSKIM PIJACAMA: Zašto Srbija uvozi rano povrće?

Porodica Sarvak iz Mužlje na 50 hektara gaji luk, šargarepu i krompir koje prodaje isključivo velikim trgovinskim lancima. Prednost je siguran plasman, a sa druge strane je zahtevno jer kupci traže velike količine.

- Po nekom mom mišljenju minimum je šleper nedeljno. Meni je to unapređenje zato što imamo stalnu prodaju, možemo da napravimo neki plan i onda to radimo. Imamo bukvalno za svu robu tržište - rekao je povrtar iz Mužlje Oskar Sarvak, piše portal Ekapija.

Oni koji proizvode povrće na njivi, moraju da razmišljaju i o čuvanju, klasiranju i pakovanje povrća i da grade hladnjače i skladišta.

- Koristimo i neke druge tehnologije u skladištima za manipulaciju vazduhom, čuvanje, strujanje vazduha, kontrolu temperature, vlažnosti vazduha. Mi posedujemo sertifikat Global gap, to velike robne kuće traže od nas i uspevamo to da osvojimo, a idemo i na tržište EU u prvom redu su to Rumunija i Mađarska - kaže Ištvan Vereš iz Agrosoja Neuzina.

Ono čemu srpski proizvođači povrća treba da teže je da procentualno i srazmerno našoj površini sustignu pokazatelje u Evropsku uniju.

- Na 4% ukupnih obradivih površina proizvede se preko 450 miliona tona povrća za pola milijarde ljudi. E ove trendove i mi moramo pratiti - rekao je Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Povrtarska proizvodnja u Srbiji u okviru biljne proizvodnje učestvuje sa 3,5%. Godišnje se zaseje 130.000 hektara što je dovoljno povrća za domaće potrebe, ali je 5.400 hektara stalnih i povremenih plastenika nedovoljno, zbog čega smo uvoznici ranog povrća.