On je za portal Nova objasnio bez čega slava ne može da prođe, gde Srbi greše u slavljenju ovog praznika, kao i zašto je ipak važno poštovati vreme posta.
Svaki dom u Srbiji naučio je da se simboličnom hranom i pićem obeležava dan sveca koji je zaštitnik kuće. Međutim, sveštenik Gligorije podseća da ima jedan element slave bez kog se nikako ne može.
- Slava ne može da prođe bez vere u Boga, koji je nama ostavio Jevanđelje kao blagu vest i carstvo Božije ovde na Zemlji - ne kao život budućeg veka, već kao nešto što živimo sada. Ona vera zbog koje su prvi hrišćani bili spremni da daju svoj život i prinesu darove nebeskom tvorcu – to je ono što je slava, života Boga na Zemlji među ljudima i svedočanstva da nisu sami, nego da su za zaštitom svetitelja. A svetitelji su oni koji su se proslavili u Bogu i imaju život u Bogu - govori.
Podsetio nas i na duboku simboliku slavskog kolača i slavskog vina.
- Naše čovečanstvo telom stupa u život Boga preko Hrista i onda je hleb simbol tog života, a vino simbol krvi tog života. To nisu samo simboli budućeg života, već i današnjeg – to je večni život već sada, a ne u nekom budućem vremenu, neprepoznatljivom - kaže.
Žito se na slavi sprema za naše pokojne pretke. „Oni su svedočanstvo toga da čovek ne živi samo u ovom vremenskom trenutku, nego nosi sva vremena pre njega koja su bila i nosi buduća svojim delima, tako što sebe ostavlja kao zapis u ljudima oko sebe, isto tako svojim potomcima“, rekao je Gligorije Marković.
Slavljenje slave po restoranima, naručivanje velikih količina hrane, raskalašno ponašanje – to nisu slavski događaji, nisu „događaji radosnog veselja carstva Božijeg koje ovde na Zemlji ima svako ko živi s Bogom“, objašnjava Gligorije.
- Mnogo nasleđenih, čudnih odluka, poput mrsne hrane u vreme velikih popusta, jeste nešto što je besmisleno – jer je slava praznik života čoveka u Bogu. A taj život ima određenu dinamiku koja se kroz hranu u našem materijalnom svetu izražava danima kada se nešto ne jede, a nešto jede. To je dublje od hrane: vezano je za čovekov odnos prema sebi i svojim potrebama, ali i prema tvorevini u kojoj živi - jasan je Gligorije.