Trenutno je u ovaj sistem obrazovanja uključeno 850 preduzeća, dok će ih od sledeće školske godine biti stotinu više.
Učenici koji uče po dualnom modelu dobijaju naknadu od 70 odsto od minimalne cene rada koja je utvrđena na nivou države. To znači da za svaki dan proveden u kompaniji dobijaju 1.290 dinara. Učenici treće godine provode tri dana u kompaniji, a dva u učionici, što znači da im je mesečna nadoknada oko 15.000 dinara.
Ilija Miljković je druga godina Tehničke škole u Staroj Pazovi, smer operater mašinske obrade. Nastavu pohađa po dualnom sistemu obrazovanja, što znači da za mašinskim strugom provodi više vremena nego u učionici.
"Ponedeljak i utorak praksa, a ostali dani teorija. Snalazim se sada dobro. U početku nije bilo tako, ali kada sam malo utrenirao ruku, onda sam počeo sve bolje i bolje da radim", priča Ilija.
Za dve nedelje praksu će nastaviti u radionici škole. Nju je najsavremenijim mašinama opremila nemačka fabrika MTU, zbog čijih potreba je škola otvorila dva nova obrazovna smera.
"Ovde (u radionici škole) će se obučavati dva profila to su bravari-zavarivači i operateri mašinske obrade rezanjem. Teorija plus praksa to je dobitna kombinacija i ono što oni rade u učionicima kada praktično mogu da izvedu na mašinama zaista to njima ostaje trajno i nakon toga su spremni za rad u kompaniji ne treba im dodatna obuka", priča Zorica Kešelj, direktorka Tehničke školeStara Pazova.
Osim obuke u školskoj radionici, učenici će obuku imati i u samoj fabrici u Novoj Pazovi. Ova fabrika za remont avio motora otvorena je oktobra prošle godine i trenutno zapošljava 260 radnika. Zbog potrebe za većom radnom snagom, od septembra će se uključiti u sistem dualnog obrazovanja.
Žaklina Teofilović, direktorka ljudskih resursa fabrike MTU Maintenance Serbia kaže da im je važno da daju doprinos usavršavanju ljudi.
"Važno nam je da damo doprinos edukovanju, kvalifikovanju ljudi, jer mi smo ovde da ostanemo i sada i za 5, 10, 20 godina želimo da imamo kvalifikovane ljude", rekla je ona.
Svim budućim učenicima nudi se mogućnost zaposlenja, a kompanije koje su uključene u sistem dualnog obrazovanja dužne su da im plaćaju praksu, kao i troškove puta i ishrane.
Mirjana Kovačević, rukovodilac službe za dualno obrazovanje u Privrednoj komori Srbije kaže da su kompanije zainteresovane da se uključe u dualno obrazovanje.
Od kompanija koje su do sada uključene oko 60 odsto su mikro i mala preduzeća, što govori koliko su velike njihove potrebe za zaposlenima i koliko žele da kroz ovaj model dođu do kvalifikovanih radnika. "Oko 80 odsto uključenih kompanija su domaće kompanije. Mi ne obrazujemo kroz dualni model kadrove za inostranstvo, već da daju doprinos razvoju naših kompanija i privredi Srbije", kaže Kovačević za Euronews Srbija.
Ona je navela da đaci boravkom u kompanijama proveravaju ono štro su u teoriji naučili.
"Oni uče kroz rad u realnom radnom okruženju i brže su spremni da se uključe u posao čim završe školu", navela je Kovačević.
Istraživanja su pokazala da je od učenika koji su završili školu po dualnom modelu 50 odsto ostalo da radi u struci (polovina kod poslodavaca gde su imali praksu), ostali obično nastavljaju školovanje.
"Manji procenat, oko 10 posto, ne nastavi obrazovanje i ne nađu posao u struci već rade nešto drugo", navela je Kovačević.
Učenici koji uče po dualnom modelu dobijaju naknadu od 70 odsto od minimalne cene rada koja je utvrđena na nivou države.
Glas javnosti/euronews.rs