DRAMA NA MALJENU: Deci avantura za ceo život, a spasiocima pešačenje od sedam kilometara po dubokom snegu
Autor: Glas javnosti
Više porodica sa decom otišlo je za minuli vikend na planinu Maljen, u nadi da će provesti jednu avanturu u snegu. Ali da će ovoliko biti uzbudljivo, na granici sa životom, nisu očekivali.
Sedamnaest izletnika, među kojima i dvoje dece od 6 i 9 godina, ljubitelja "ofroud“ vožnje, koje je snežna mećava privremeno zarobila na Maljenu, na potezu između Divčibara i Ravne gore, preživelo je dramu dok nisu spaseni i dovedeni na bezbedno.
Jedna noć prespavana u džipovima pored kojih su bili snežni smetovi metar visoki, druga u toplini i udobnosti planinske kuće profesora Laze, četvorica sposobnih mladića planinara koji su peške po ogromnom snegu savladali uspon od sedam kilometara i bager koji je prokrčio put – to su utisci koje su stekli izletnici od subote do juče.
Prema rečima Beograđanin Nenada Atanaskovića, za njega, suprugu, svastike, pašenoge i prijatelje, sve ovo je trebala da bude "jedna lepa porodična avantura po Divčibarama kad padne sneg“. U petak su boravili u Valjevu, u subotu jutro bili u jednom obližnjem selu na gulašijadi sa prijateljima, a onda se zaputili ka Divčibarama koje, kao omiljenu destinaciju za "ofroud“ vožnju, često posećuju. Karavan od šest profesionalnih i ozbiljno pripremljenih terenskih vozila sa svom potrebnom opremom, uključujući i vitla, sa Divčibara se preko Ravne gore uputio ka Koštunićima, gde su izletnici imali rezervisan smeštaj.
Kako priča Atanasković, sve je bilo u najboljem redu dok se jedan od automobila nije pokvario.
"Izgubili smo neko vreme pokušavajući da ga osposobimo, a kada nismo uspeli u tome pregrupisali smo se u ostalih pet i nastavili put Ravne gore. Sneg je sve vreme padao, ali smo sasvim dobro napredovali iako je noć već pala. Kada smo došli na oko 400-500 metara do krsta na Ravnoj gori, smetovi su bili jako veliki a nije ih bilo moguće zaobići zbog litica i samog terena. Jasno nam je bilo da moramo da se vratimo do Divčibara. Međutim, kada smo došli do vrha Mali Maljen, dalje se nije moglo", priča Atanasković.
Prolikom povratka, problemi su se gomilali jer se pokvario još jedan džip, pa je na njegovo bezuspešno osposobljavanje izgubljeno još vremena. Međutim, sasvim dovoljno da sneg toliko napada da svi pokušaji da stignu do Divčibara ne daju rezultat, pa izletnicima nije prostalo ništa drugo nego da se spakuju u preostala četiri ispravna džipa. Noć između subote i nedelje proveli su u ta četiri vozila.
Kako kaže pre toga, alarmirali su svoje prijatelje koji takođe voze "ofroud“ da im kažu koji je najbolji put da se dođe do neke civilizacije, ili da oni dođu po njih.
"Onda je neko od njih zvao i zvanične službe, digla se velika buka i moram da pohvalim i da se zahvalim svima koji su to pokušali, od vatrogasaca na Divčibarama, preko Andrije Marjanovića iz Divčibare Ski-resorta koji nije uspeo ni gusenicama da dođe do nas, do Gorske službe spašavanja", naglašava Atanasković.
Deca su imala avanturu koje će pamtiti ceo život
Ni nedelja jutro nije donelo ništa bolju vremensku situaciju. Sneg preko Malog Maljena bio je još viši, tako da putnicima nije preostalo ništa drugo nego da se zapute do uočene vikendice smeštene između tog i vrha Veliki Maljen. Reč je bila o kući Lazara Nenadovića, penzionisanog profesora geografije i nekadašnjeg odbornika iz Valjeva, a za prinudni ulazak u objekat su dobili odobrenje.
Atansković objašnjava da nikakve panike nije bilo.
"U kući čika Laze geografa bilo je drva za tri-četiri dana, brašna, pasulja i raznih konzervi, praktično svega što je potrebno i čika Laza je pravi domaćin. Vodu smo obezbedili topljenjem snega, bilo je toplo i udobno, tako da se druženje nastavilo bez straha, jer smo znali da će neko moći da se probije do nas. Deca su imala avanturu za ceo život, ali su oni navikli na ovakve izazove, jer su stalno sa nama na ofroud vožnji, tako da im je sve bilo krajnje zabavno, a nama potpuno normalno", objašnjava sagovornik.
Lokaciju vikendice poslali prijateljima
Kako kaže Atanasković, u međuvremenu su prijateljima poslali tačnu lokaciju Nenadovićeve vikendice. Nedeljni pokušaji "ofroud“ vozača iz Požege i Gornjeg Milanovca da dođu do njih preko Divčibara ili Tometinog polja, međutim, nisu dali rezultata, a najdalje, tri kilometra do kuće, gde je zaustavljen ogromnim smetovima i nepristupačnim terenom, stigao je traktor "naoružan“ lancima i kašikom. Usledila je noć provedena, umesto u džipovima, u kući, da bi u ponedeljak, kada je svanulo, saznali da su u akciju, još u 4 ujutro, krenuli njihovi prijatelji planinari Milan Pejić, radio-mater i instruktor skijanja u GSS, Igor Mandić i braća Branko i Darko Janjić.
"Ova četvorica mladića, heroji i ljudine, oko 6 ujutro su bili podno Maljena, sa strane koja je po geografskoj karti bila najbliža mestu gde smo se nalazili. Onda su peške, sa rančevima sa hranom, savladali uspon od sedam kilometara po nenormalno teškim uslovima, smetovima višim od metra i terenu na kojem je bilo drveća koje je oborio sneg! Punih sedam časova im je trebalo da dođu do kuće i zaista ne postoji dovoljno reči zahvalnosti za njihov podvig. Nekih sat vremena posle njih, iz pravca Tometinog polja stigao je i bager za čijim upravljačem je bio Miloš Jovanović, koji su naši prijatelji angažovali, i uz krajnje napore zbog konfiguracije terena uspeo da prokrči put. Svojim vozilima smo se vratili kući, a po dva džipa koja su ostala u šumi ćemo se svakako vratiti", uz osmeh završava prepričavanje avanture Atanasković.
Atanasković ističe da osim planinarima spasiocima i veštom bageristi, duguju veliku zahvalnost i Miši Vukašinoviću iz Požege i prijatelju Bobanu Cicoviću koji je sve vreme bio u kontaktu sa njima, u nedelju je pokušao da se probije traktorom, a juče je bio na bageru i njegovog vozača sve vreme navodio kako da stigne do njihove lokacije i bezbedno prokrči put.
SKINI APLIKACIJU
.png)
