DRAGULJ PRIRODE U CENTRU BEOGRADA: Obeležen vredan jubilej – 150 godina Botaničke bašte “Jevremovac”

Botanička bašta „Jevremovac” u Beogradu svečanim programom obeležila je važan jubilej – vek i po postojanja.

Botanička bašta je pod zaštitom države kao kulturno i prirodno dobro, pravi je dragulj prirode u centru Beograda, čuva i neguje bogat biljni fond, ali je i mesto brojnih kulturnih manifestacija, istaknuto je na svečanosti povodom jubileja "Jevremovca".

Brojne goste koji su se okupili u zelenom okrilju Botaničke bašte u ime domaćina pozdravio je dekan Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubiša Stanisavljević, a prisutnima su se obratili i predstavnici ministarstava i Srpske akademije nauka i umetnosti. Zaslužnim institucijama i pojedincima dodeljene su povelje za izuzetan doprinos razvoju Botaničke bašte. Nakon zvaničnog programa održan je koncert Bing benda Radio-televizije Srbije, uz nastup vokalne solistkinje Aleksandre Bjelić.

PORODIČNI PIKNIK U BOTANIČKOJ BAŠTI: Ćebence na travi, hrana, piće, koncerti, programi za decu…

Obeležavanje jubileja će trajati do kraja godine, a na ogradi Bašte postavljena je izložba pod naslovom „Šira slika”. Na 50 postera jedinstvenog dizajna predstavljen je istorijat Botaničke bašte, njena značajna uloga u obrazovanju, nauci, kulturi i zaštiti biodiverziteta. Izložba je realizovana u sklopu projekta „Univerzitetska botanička bašta „Jevremovac” – 150 godina u obrazovanju, nauci i kulturi”.

Pored izložbe biće organizovan niz predavanja, tematskih vođenja i radionica, a termini svih programa će, kako su najavili organizatori, biti blagovremeno objavljeni na sajtu i društvenim mrežama Botaničke bašte „Jevremovac” Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Botanička bašta u Beogradu osnovana je 1874. godine odlukom Ministarstva prosvete i crkvenih poslova Kneževine Srbije, na predlog lekara i biologa Josifa Pančića.

SRAMOTNO: Sve češće krađe biljaka iz Botaničke bašte

Za potrebe Botaničke bašte dodeljen je plac na Dorćolu, uz obalu Dunava, koji se vrlo brzo pokazao kao neadekvatan, jer se nalazio blizu reke i bio je sklon plavljenju. Vrlo brzo se neadekvatnost lokaliteta i dokazala jer su se tih godina desile dve velike poplave koje su potpuno uništile biljni fond. Pančić je nastavio da traži bolji prostor za Baštu, ali na žalost, veliki prirodnjak i upravnik prve Botaničke bašte u Srbiji, umro je 1888. godine ne dočekavši da vidi Baštu bezbedno smeštenu na novoj lokaciji“, dodaje se.

Kralj Milan Obrenović je 1889. godine poklonio Velikoj školi svoje imanje (voćnjak površine 5,2 hektara), nasleđeno od dede Jevrema Obrenovića, za potrebe podizanja nove Botaničke bašte. Kraljeva želja bila je da se Bašta nazove po njegovom dedi „Jevremovac“, a nedugo po preseljenju Bašte na današnju lokaciju, 1892. godine kupljena je, od fabrike Mozentin iz Drezdena, velika staklena bašta.

ZA VIKEND DŽEZ SPEKTAKL U BOTANIČKOJ BAŠTI: Jazz in the Garden 1. i 2. jula!

Botaničke bašte najbolje hlade u vrelim danima

U to vreme bila je jedna od najlepših i najvećih u ovom delu Evrope. U narednim decenijama Bašta se razvija dostižući svoj zenit tridesetih godina 20. veka, u vreme upravnikovanja akademika Nedeljka Košanina, velikog srpskog botaničara.

U okviru Botaničke bašte "Jevremovac" posetioci mogu obići i japanski vrt, koji sadrži tradicionalna tri elementa - vodu, kamen i biljke koji su u simboličnom rasporedu i harmoniji.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU