Sa nekim novinama učenici su se već upoznali, dok za druge tek predstoji uhodavanje i škole se za njih uveliko pripremaju. Ima i onih koje do kraja nisu definisane i čekaju izmenu zakona i podzakonskih akata. To se odnosi na nove mere za prevenciju nasilja u školama. Iako se zakonske izmene još čekaju, načelno je definisano do kakvih će promena doći.
Generaciju sadašnjih osmaka čeka izmenjena mala matura u junu 2023. godine. Prethodne generacije polagale su tri testa - srpski, matematiku i kombinovani test. Mali maturanti umesto kombinovanog testa biraće jedan od pet ponuđenih predmeta koji će polagati. Rok da se izjasne koji predmet će polagati je do 30.decembra, a biraju između istorije, geografije, fizike, hemije, biologije. Iz Ministarstva prosvete nedavno su saopštili da je, za sada, najveće interesovanje za biologiju.
Ostavljena je mogućnost učenicima da mogu da se predomisle i promene predmet, a to mogu da urade u školi do 1. februara 2023. godine.
Već duže nastavnici prosvetnim vlastima ukazuju na to da je dosadašnji treći test na maloj maturi slabije koncipiran u odnosu na ostala dva i da ga treba unaprediti. Navode da na osnovu četiri pitanja iz svakog predmeta nije mogao da se dobije dublji uvid u znanje po predmetima. Roditelji su ukazivali da test sa kombinovanim pitanjima iz istorije, geografije, fizike, hemije, biologije, predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje za učenike. Kritike na račun trećeg testa iznete su i u Strategiji razvoja obrazovanja do 2030. godine.
Osim trećeg testa na maloj maturi se menja i način bodovanja. Đaci će i ubuduće iz osnovne škole nositi maksimalno 60 bodova, dok će na testovima maksimalno moći da ostvare 40 bodova. Sa testa iz matematike i srpskog moći će maksimalno da ostvare po 14 bodova, dok će treći test nositi 12 bodova. Dosad su srpski i matematika nosili po 13 poena, a kombinovani test 14 bodova.
Sedam izdavačkih kuća moralo je da promene udžbenike biologije za osmi razred, zapravo da izmene lekcije u oblasti koja se odnose na biološki smisao adolescencije. Na taj način će od septembra biti drugačiji udžbenici izdavačkih kuća Klet, Zavod za udžbenike, Eduka, Data status, Gerundijum, Vulkan izdavaštvo i Novi Logos.
Sve je krenulo od Dveri, koje su tražile da se iz udžbenika izbace lekcije za koje tvrde da propagiraju homoseksualnost i transrodnost. Oni su tu propagandu prepoznali u rečenici "postoje osobe čiji biološki pol i rodna pripadnost nisu podudarni (na primer, osoba ženskog pola oseća se kao muškarac)".
Na to se nadovezao i patrijarh Porfirije koji je rekao da se "ispod žita u udžbenike za osnovnu školu ubacuju lekcije koje propagiraju rodnu ideologiju".
Prosvetne vlasti donele su odluku da se "sporne lekcije" izbace, uprkos proceni Biološkog društva Srbije da lekcije nisu sporne.
Nakon sve učestalijeg nasilja u školi Ministarstvo prosvete formiralo je Radnu grupu da definiše nove mere protiv nasilja u školi. Usaglašeno je 10 mera, a čeka se sada izmena zakona i podzakonskih akata da bi mogle i da se proimene u praksi.
Novine su da učenik neće moći da se ispiše iz škole ukoliko je protiv njega pokrenut vaspitno-disciplinski postupak. Do sada su đaci izbegavali kaznu tako što se ispišu iz škole dok traje disciplinski postupak i upišu u novu školu. Na taj način ni stara ni nova škola nisu mogle da vode dalje postupak. To će sada biti promenjeno. Ispisnica se može dobiti tek po okončanju postupka.
Novina je i brojčano ocenjivanje vladanja već od petog razreda osnovne škole. Do sada su đaci opisno ocenjivani iz vladanja od prvog do petog, dok su od šestog do osmog imali brojčane ocene. Sada će i od petog razreda imati brojčane ocene koje ulaze u prosek.
Škole će imati više psihologa i pedagoga, a biće veće kazne i za roditelje ukoliko ne sarađuju sa školom a njihovo dete je bilo nasilno prema drugoj deci. Do sada su novčane kazne bile od 5.000 do 30.000 dinara, dok će ubuduće biti povećane od 10.000 do 30.000 dinara.
Državnu maturu polagaće učenici koji su srednju školu upisali u školskoj 2020/21 godini. Polaganje završnog ispita na kraju trogodišnjeg školovanja planirano je za 2023. Za 2024. godinu zakazano je polaganje opšte, stručne i umetničke mature. Pre toga u 2023. godini biće održana još jedna proba državne mature, treća po redu. Učeci trećeg razreda srednje škole (koji su upisali školu u četvorogodišnjem trajanju) polagaće probnu opštu, stručnu i umetničku maturu u periodu od 31. maja do 2. juna 2023. godine.
Planirano je da državna matura zameni prijemni za upis na fakultete, ali se većina univerziteta tome protivi. U tome prednjače univerziteti u Beogradu i Novom Sadu. Beogradski univerzitet je nedavno saopštio da podržava uvođenje državne mature u obrazovni sistem 2023/24 godine, ali predstavnici fakulteta smatraju da ona ne može biti zamena za prijemni ispit kako je planirano.
Predlažu prelazni period od tri, četiri godine kada bi se uz državnu maturu sprovodili i prijemni ispiti za upis na fakultete.
Promenjeni su kriterijumi za dobijanje Vukove diplome. Sada je neophodno da đaci imaju zaključene sve petice od prvog do osmog razreda, preciznije od drugog do osmog jer je u prvom razredu ocenjivanje opisno. To znači da na Vukovu diplomu u junu 2023. godine ne mogu računati oni koji su imali odlične ocene iz svih predmeta od petog do osmog razreda, kao što je bilo kod prethodnih generacija.
Ove novine predviđene su izmenama Pravilnika o diplomama za izuzetan uspeh u osnovnom obrazovanju.
Izmene pravilnika bile su neophodne jer je prethodnih godina došlo do prave "poplave vukovaca". I dok se u knjižicama ređaju odlične ocene sa druge strane rezultati završnog ispita, a kasnije i u srednjoj školi, pokazuju da mnogi od njih i nemaju tako blistavo znanje.
Novim Pravilnikom su definisani i uslovi za sticanje prava na dodelu diplome "Dositej Obradović". Za sticanje te diplome osim nagrada na opštinskom ili gradskom nivou takmičenja u obzir se uzimaju, i okružna, republička i međunarodni nivo takmičenja. Novina u Pravilniku je i da se u osnovnoj muzičkoj i osnovnoj baletskoj školi dodeljuju diplome.