Dečak brutalno BAČEN NA BETON, doživeo potres mozga: Škola tvrdi da "vršnjačko nasilje, NIJE NASILJE AKO SE NE PONAVLJA"?!

Dvanaestogodišnji dečak, učenik karlovačke osnovne škole, žrtva je brutalnog vršnjačkog nasilja koje se u četvrtak posle podne dogodilo na školskom igralištu.

Dvogodišnji dečak ga je uhvatio za noge i bacio naglavačke na beton. On je hitno prevezen u Opštu bolnicu Karlovac sa povredama glave, lica i ruke i potresom mozga.

Postoji još jedan, podjednako tužan deo ove užasne priče. Roditelji povređenog dečaka, pa čak ni lekari koji su ga pregledali, uopšte nisu imali informacije o tome šta se dogodilo, već samo verziju iz škole - da je dečak pao sam.
Ali istinu im je rekao roditelj jednog od dečaka koji je tome bio svedok – tek uveče. Roditelji dečaka su i sami vaspitači u još dve škole u ​​gradu. Šokiran reakcijom kolektiva škole, ogorčeni otac je na društvenoj mreži objavio hronologiju celog slučaja i to nje potvrdio Jutarnjem listu u telefonskom razgovoru.

Prvu informaciju da se nešto dogodilo dobila je majka deteta, koja je sa nepoznatog broja pozvala sina iz razreda i rekla da je dečak nekoliko minuta pre škole pao na beton dok se igrao loptom i da ga je odvezla Hitna pomoć. Došla je u bolnicu i bila šokirana kada je videla kako on izgleda. U međuvremenu, otac je bezuspešno pokušavao da telefonom dobije drugaricu iz razreda da sazna detalje pada. Ovo je zanimalo lekare iz dva razloga: prvo, povrede nisu bile u skladu sa pričom o nesreći, i drugo, bile su im potrebne tačne informacije da bi mogli da prilagode lečenje, bilo je važno znati da li je i koliko dugo dečak bio bez svesti.

- Bio sam u školi oko 15 časova, izašao je razredni starešina i nije mi se javljao na mobilni, prvu informaciju dobio sam od spremačice, koja je među prvima dotrčala do njega da ga vidi pri svesnom. To mi je tada bilo dovoljno. Znam koliko je malo potrebno da se igra pretvori u nesreću, a to sam i sam video kao profesor poslednjih 20 godina. Sve smo to preneli lekarima i do 19 časova imali smo samo tu verziju pada. Bila im je čudna, srećom, rešili su da ga zadrže - priča otac.
Oko 19: 10 pozvao ga je otac dečaka koji je išao sa njim na čas, da proveri kako je mali. Tada otac saznaje gorku istinu, da je njegovog sina stariji dečak zgrabio za noge i bacio mu glavu kao vreću, o čemu svedoči desetak učenika iz njegovog razreda. Pet minuta kasnije, otac je ponovo pokucao na vrata škole, ali opet nije bilo nikoga osim čistačice. Razreda im se javila tek oko 20: 30 sa prilično neverovatnom pričom. Ona je rekla da ne može da se javi ranije jer je po ceo dan bila na poslu bez mobilnog telefona, a zatim je naglasila da je morala da čuje i drugu stranu priče pre nego što im bilo šta kaže, a pre roditelja je želela da obavesti stručnu službu i razrednog starešinu drugog učenika.

- Dakle, satima dajemo lekarima potpuno pogrešne informacije o povredama, odnosno o načinu pada. Čak i lekari pitaju da li se možda popeo na prepreku i pao na glavu, a mi ih uveravamo da je sam pao, da se spotaknuo. Kolektiv škole je imao tačne informacije praktično odmah nakon pada, ali se o svemu ćutalo dok nismo saznali od roditelja drugog deteta. Za školu je bilo važnije da prvo utvrdi ko je kriv. Nije li zdravlje deteta važnije od svega, pa i od utvrđivanja nečije krivice – pita se očajni otac.

Sledećeg jutra otac je pozvan u školu i održan je sastanak sa odeljenjskim starešinom, pedagogom i direktorom. Posle toga otac je bio u još većoj neverici.

– Direktorka mi je rekla da "vršnjačko nasilje nije nasilje ako se ne ponavlja“, odnosno ako je izolovan slučaj, pa su procenili da se radi samo o sukobu koji se završio nesrećnim slučajem i zbog toga nisu pokrenuli protokol o nasilju. Pokušao sam da im objasnim da nije na njima da istražuju i istražuju slučaj, ali je to bio posao policije, pogotovo kada su vam ova druga deca rekla da je dete zgrabljeno za noge i bačeno na beton. A meni pedagog kaže ovako: "Pa gde bismo mi da prijavljujemo svaku dečju tuču, policija bi bila u našoj školi svaki dan" Ne zameram im ni što dete nisu ispratili u bolnicu kolima hitne pomoći i čekali mene i detetovu majku, ali mi je neshvatljivo da nam nisu rekli šta se dogodilo – priča otac.

Neće zataškati slučaj
Nakon toga, otac je otišao u policiju i prosvetnu inspekciju i prijavio događaj, a sa slučajem je upoznao i Ombudsmana za decu. Ako im je, kaže otac, bio cilj da zataškaju ceo slučaj, kaže, neće uspeti. Dodaje da bi više voleo epilog ako oni jednostavno ne znaju da rade svoj posao, ali to u takvim slučajevima može biti jednako pogubno.

Dečak je pušten iz bolnice, vrti mu se od potresa mozga. Izgubio je pamćenje i ni danas ne zna ništa o tome kako je stradao. Dečak je istaknuti sportista i na pragu reprezentacije sa kojom bi uskoro trebalo da se nađe na Evropskom prvenstvu. Da li će mu nedostajati nešto što mu je toliko važno je jedino što ga trenutno brine.
- Svestan sam da su informacije koje su vam došle svakako od interesa za javnost, ali pošto je slučaj u toku u nadležnim organima, nisam u mogućnosti da dam bilo kakve informacije o slučaju. Hvala vam na razumevanju i verujem u saradnju u nekim povoljnijim okolnostima – rekao je direktor škole, piše Blic.