Glas Javnosti

CRNA STATISTIKA: Ni posle 2 godije, broj UMRLIH od KOVIDA nije veći od broja PREMINULIH od SRCA I KANCERA

Društvo
Autor: Glas javnosti

Među umrlima od korona virusa najviše je onih sa hroničnim oboljenjima.

Korona je u Srbiji odnela veliki broj života, za dve godine epidemije od posledica ove bolesti u našoj zemlji su preminule najmanje 15.633 osobe, međutim, i u toku ove dve godine, vodeći izroci smrti su bile bolesti srca i kancer.

Naime, od bolesti srca dnevno umre minimum 145 osoba, od kancera 54, a, iako smo par meseci imali i po 60 i više preminulih od kovida 19, zaključak je da nam od korone u proseku dnevno umire 28 osoba.



Zvanična statistika Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" dostupna je za 2020. godinu. Ti podaci pokazuju da su u 2020. godini u Srbiji ukupno preminule 114.954 osobe. Od toga je 55.305 preminulo od kardiovaskularnih bolesti, 20.767 od tumora, a 10.356 od korona virusa.

Pritom, ne treba zaboraviti i činjenicu, da su većina preminulih od posledica kovida 19, stare osobe, koje su uglavnom hronični bolesnici, pretežno kardiovaskularni.

Profesor Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS), koja stalno ponavlja da su onkološki bolesnici najveća žrtva korona virusa, rekla je za Telegraf.rs da na godišnjem nivou previše ljudi umire od raka.



"Previše, oko 20.000 ljudi premine od malignih bolesti godišnje. Nažalost brojke obolelih se povećavaju svake godine, procene su da će maligne bolesti preuzeti vodeću ulogu od kardiovaskularnih po broju obolelih kroz nekoliko godina" - rekla je profesorka Grujičić.

"Smatram da su onkološki pacijenti najveća žrtva korone. Mnoge bolnice su pretvorene u kovid, naši pacijenti iako su disciplinovani su iz straha da se ne zaraze propuštali preglede, ili su bile prevelike gužve. Nažalost često su nam dolazile u terminalnoj fazi kada malo šta možemo da učinimo. Moramo raditi na preventivi, i vaspitavanju naroda da redovno odlazi na preglede. Naravno, to podrazumeva reformu primarne zdravstvene zaštite i prijem tih ljudi" - rekla je profesorka Grujičić.

Profesor dr Miljko Ristić, kardiohirurg i savetnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje"  kaže da po dosadašnjim podacima svakodnevno u Srbiji od srca i krvnih sudova premine 145 osoba. Napominje da će kada budu stigli podaci za prošlu godinu ta brojka biti još veća.



"Naša zemlja vodi neslavne rekorde. Drugo mesto smo u Evropi po oboljenju srčanih bolesti i umiranju, a treći u svetu. Zato treba što pre uvesti edukaciju mladih ljudi još u školi. Deca uče istoriju i geografiju, to je dobro u smislu opšteg obrazovanja, ali ono od čega zavisi život tog budućeg čoveka i žene je edukacija o ishrani, pušenju, drogi... Toga uopšte nema u školama, nijedan čas takve edukacije. Dete već od druge godine kada ima zube, jede sve što ne treba. I kožu od pileta, i svinjetinu i jagnjetinu i puno masnih proizvoda. Ti predmeti treba da skrenu pažnju deci u prvom, drugom, trećem razredu osnovne škole, i mislim da je krajnje vreme da se u nastavu uvede predmet koji se tiče bolesti, ne medicinski, za to postoje srednjemedicinske škole i fakulteti, već čisto elementarno znanje o bolestima koje su svakodnevno prisutne, čija je klinička slika lakša" - kaže prof. Ristić.



On je kazao i da se evidentno pomerila starosna granica obolelih od srca ka mlađima:

"Ranije, kada sam ja počeo da radim, srčana oboljenja su bila vezana uglavnom za starije pacijente, za stariju populaciju, koji imaju više od 50, 60, 70 godina. Iz neke moje prakse koja nije mala, danas je to drugačije. Najmlađi pacijent od infarkta kojeg sam operisao je imao 25 godina. Tri bajpasa. Kada smo ga otvorili, videli smo arterije koje su jako bile izmenjene sa plakovima, to je karakteristično za uznapredovalu bolest krvnih sudova srca. Od 25 do 30 godina, ako uzmemo statistiku bilo koje kardiohirurške klinike, videćete da ih ima na stotine, a za uzrast od 30 do 40 godina, postalo je uobičajeno da neko dođe sa anginom pektoris. Svaki dan u Srbiji po statistici, koja će biti još gora kada Institut "Batut" objavi broj pacijenta koji su umrli prošle godine i onkološki i kardiološki, od srca umre 145 ljudi. Dakle danas će u Srbiji umreti 145 ljudi od kardiovaskularnih bolesti" -  naveo je ministar zdravlja.



 A, u prilog priči da među preminulima od kovida ima dosta iz ove dve grupe bolesnika, ide ona od prošle godine. Naime, iako po zvaničnim podacima na sajtu covid19.rs Srbija ima od početka epidemije 15.633 žrtava korona virusa, treba da se setimo da je taj broj mnogo veći, piše Telegraf. 

U prilog tome govori rezultat Komisije za analizu smrtnih ishoda uzrokovanih bolešću kovid-19, koji je pokazao da je u 2020. godini 10.356 slučajeva smrti moglo da se dovede u vezu sa korona virusom, a kako je krajem juna prošle godine saopštio ministar zdravlja Zlatibor Lončar 65,6 procenata preminulih imalo je pridružena oboljenja, a prosek preminulih 72,2 godine.



"Ta oboljenja su bila izuzetno opasna, i ti pacijenti, čak i da nije bilo korone, pitanje je koliko i kako bi živeli. Prosek starosti tih preminulih je 72,2 godine, tri četvrtine preminulih starije je od 65 godina, a dve trećine preminulih iz ove statistike su muškarci" - naveo je ministar zdravlja.

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP