COP27: Osniva se fond za popravku klimatske štete

Godišnja klimatska konferencija UN-a, poznata kao COP27, u egipatskom letovalištu Šarm El-Šeik u nedelju je usvojila rezoluciju kojom se predviđa stvaranje namenskog fonda za finansiranje popravke klimatske štete koju su već pretrpele „posebno ranjive zemlje”.

Posle napetih pregovora koji su trajali celu noć, egipatsko predsedništvo COP27 objavilo je tekst nacrta sporazuma i istovremeno sazvalo plenarnu sednicu da ga proglasi konačnim, sveobuhvatnim sporazumom.

Odluka COP27 se već naziva „istorijskom“ i usvojena je konsenzusom više od 200 delegata na plenarnoj skupštini uz gromoglasan aplauz.

NOVA VRSTA U NASTAJANJU: Otkrivene stare sorte vinove loze otporne na klimatske promene?

Sporazum naglašava neposrednu potrebu za novim, dodatnim, predvidljivim i adekvatnim finansijskim sredstvima za pomoć zemljama u razvoju koje su posebno ranjive na ekonomske i neekonomske efekte klimatskih promena, piše N1.

Među ovim mogućim načinima finansiranja je i stvaranje „fonda za reagovanje na gubitke i štete“, što je snažan zahtev zemalja u razvoju, koje su se ujedinile oko ovog pitanja.

Pitanje „gubitaka i štete“, više nego ikada u centru debate nakon razornih poplava koje su nedavno pogodile Pakistan i Nigeriju, stavljeno je na dnevni red u poslednji čas, posle dugog oklevanja bogatih zemalja, i na uslov da se odustane od pitanja eventualne pravne odgovornosti ili naknade štete.

Plaćanje nadoknade za štetu od klimatskih promena siromašnijim zemljama pojavilo se kao kamen spoticanja u srcu pregovora koje vode UN.

Evropska unija je u četvrtak, uoči zakazanog zatvaranja konferencije, ponudila da prihvati fond, pod uslovom da bude rezervisan za „posebno ranjive zemlje“, što bi isključilo zemlje u razvoju koje su doživele snažan rast poput Kine.

EU je takođe želela da pomene proširenje „baze doprinosa“, što bi omogućilo uključivanje Kine.

Klima na Planeti se sve više pogoršava

Pre više od deset godina, zemlje, posebno razvijene, obećale su 100 milijardi dolara godišnje zemljama u razvoju do 2020. za suočavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.Na značajnoj klimatskoj konferenciji u Parizu 2015. godine, gde se svet prvi put dogovorio oko cilja ograničavajući globalno zagrevanje, ponovili su to obećanje i produžili rok do 2025. godine.

Modalitete za sprovođenje odluke, a samim tim i fonda, moraće da razvije posebna komisija za usvajanje na sledećoj COP28, krajem 2023. godine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Oni će takođe morati da odluče o konačnoj globalnoj deklaraciji i naporima da smanje emisije gasova staklene bašte koji izazivaju globalno zagrevanje.

Prema izveštajima dopisnika raznih medija sa konferencije, sporna tačka je smanjenje ili ukidanje upotrebe fosilnih goriva i cilj ograničavanja zagrevanja atmosfere na 1,5 stepeni Celzijusa iz predindustrijske ere, koja je već bila dogovoreno prošle godine u Glazgovu.

SKINI APLIKACIJU