I elektronske cigarete biće zabranjene u svim zatvorenim javnim prostorima
Društvo
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Ukoliko se usvoji predlog o potpunoj zabrani pušenja u zatvorenom prostoru, i elektronske cigarete biće zabranjene u svim zatvorenim javnim prostorima, firmama i ugostiteljskim objektima.
To je predviđeno novim Predlogom zakona, piše "Blic".
Predlog nacrta Zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru izazvao je buru u javnosti, što se pre svega odnosi na ugostiteljske objekte, iako još uvek nije došao na dnevni red za usvajanje, a nije prošao ni javnu raspravu.
Ono što se odnosi na cigarete odnosiće se i na elektronske cigarete, te će u svim javnim prostorima, kao i u firmama, one biti zabranjene.
Naime, Srbija je 2010. godine dobila Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, te je ovim zakonom zabranjeno pušenje u zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u javnom prevozu, ali su tada ugostiteljski objekti izuzeti.
Nakon toga, mnogi ugostiteljski objekti podelili su prostor na pušački i nepušački, iako ta vrsta "pregrade" u suštini ne znači ništa, jer dim dopire do svih u prostoriji. Ipak, ako bi se usvojila potpuna zabrana, pušenje bi bilo dozvoljeno samo u bašti objekta.
Mnistarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić izjavila je da svaki zakon ide na uvid svim ministarstvima i da pre usvajanja treba da prođe i Vladu i Skupštinu, ali je podsetila da mi kao zemlja i kao narod "ne smemo da se brukamo zbog pušenja u zatvorenom prostoru".
Ministarka Grujičić objašnjava da se Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu odnosi na zabranu pušenja u svim zatvorenim javnim prostorima, ne samo u ugostiteljskim.
"Zakon podjednako tretira duvanske proizvode kao i elektronske cigarete. Mislim da zaista više ne treba kao zemlja i kao narod da se brukamo zbog pušenja u zatvorenom prostoru jer, zaboga, to je sad neko veliko zadovoljstvo koga ne možemo da se odreknemo. Treba misliti na karcinom pluća koji je u Srbiji u porastu, jer je dokazano da 95 odsto obolelih od tog tumora čine pušači ili oni koji su bili dugogodišnji pušači", kaže Grujičić.
Direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije dr Mihailo Stjepanović podržava novi predlog zakona jer od svih onkoloških bolesti u Srbiji, rak pluća ima najveću incidencu i najveći mortalitet.
"To je bolest zbog koje smo u ozbiljnom problemu, jer više od trećine odraslog stanovništva Srbije su pušači, i to je ono što bi trebalo da menjamo. Pušači su uglavnom plućni bolesnici. Preko 90 odsto obolelih od raka pluća, od hronično opstruktivne bolesti pluća su upravo pušači. Naravno, ima i bolesti koje nisu u vezi sa pušenjem. Svako ko prestane da puši je za sebe uradio najbolju stvar. Na taj način su sprečili da u jednom udahu dima unesu nekoliko desetina kancerogenih supstanci i hemijskih jedinjenja koje deluju ne samo na pluća, već i na naš krvotok, kao i na sve druge organe", kaže dr Stjepanović.
Za one koji žele da smanje štetan uticaj pušenja, a nisu spremni da se potpuno odreknu stečenih navika, elektronske cigarete predstavljaju mogućnost izbora, iako nisu prihvaćene kao zvanično sredstvo za odvikavanje od pušenja, objašnjava za "Blic" prof. dr Svetlana Stanišič, doktor fizičke hemije.
Elektronske cigarete, kako kaže, imaju u sebi bateriju koja omogućava zagrevanje tečnosti i formiranje aerosola koji pušač udiše.
"Aerosol predstavlja sitne kapljice tečnosti raspršene u vazduhu i razlikuje se od isparenja, koja predstavljaju gasovito stanje materije. Uz nikotin, u elektronskim cigaretama se nalazi propilen glikol i biljni glicerin koji čine da ova isparenja podsećaju na dim. Dim elektronskih cigareta osim nikotina koji stvara i održava zavisnost, sadrži i isparljiva organska jedinjenja od kojih su neka manje ili više toksična, kao i kancerogeni formaldehid koji nastaje kad nedovoljno tečnosti dospeva do grejnog dela", objašnjava profesorka Stanišić.
Utvrdilo se, kako dodaje, da postoje izvesne komponente voćnih aroma, kao što je benzaldehid, koje mogu iritirati sluzokožu disajnog trakta.
"Iritacija disajnih puteva se manifestuje suvim kašljem koji nestaje nakon perioda adaptacije na e-cigarete. Osim toga što deluju iritantno na sluznicu, nije pokazano da isparenja od e-cigarete utiču na smanjenje disajnog volumena pluća, kao što je to slučaj sa duvanskim dimom, iako je teško izvući definitivne zaključke o tome jer su ispitanici u istraživanjima relativno kratko koristili e-cigarete", objašnjava prof. Stanišić.
Dr Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES), izjavio je nedavno da je rađeno istraživanje čiji su rezultati pokazali 25 odsto neiskorišćenosti nepušačke zone u odnosu na pušačku zonu.
"Potpuna zabrana u ovom trenutku bi bila veliki udar za ugostitelje. Ugostiteljska privreda se još nije oporavila od situacije zbog kovida i zato predlažemo da izmene zakona stupe na snagu tek 2025. godine. Naša delatnost se ne oporavlja srazmerno u svim delovima zemlje i treba nam period da se pripremimo za tu priču. Postoje i druga zagađenja i zašto je Beograd najzagađeniji grad, a razlog nisu cigarete jer nisu one glavni zagađivač. Drugo, predlažemo ministarki da se zatvore fabrike duvana i da se zabrani uvoz i da spasimo građane Srbije", rekao je Genov.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
