MINISTARKA NAJAVILA MILIONSKE KAZNE: Zakon o pušenju biće NAJSTROŽI dosad!

Naime, Srbija je 2010. godine dobila Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, te je ovim zakonom zabranjeno pušenje u zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u javnom prevozu, ali su tada ugostiteljski objekti izuzeti.

Pušenje samo u bašti

Nakon toga, mnogi ugostiteljski objekti podelili su prostor na pušački i nepušački, iako ta vrsta "pregrade" u suštini ne znači ništa, jer dim dopire do svih u prostoriji. Ipak, ako bi se usvojila potpuna zabrana, pušenje bi bilo dozvoljeno samo u bašti objekta.

Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić izjavila je da svaki zakon ide na uvid svim ministarstvima i da pre usvajanja treba da prođe i Vladu i Skupštinu, ali je podsetila da mi kao zemlja i kao narod "ne smemo da se brukamo zbog pušenja u zatvorenom prostoru ".

Ministarka Grujičić objašnjava za "Blic", da se Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu odnosi na zabranu pušenja u svim zatvorenim javnim prostorima, ne samo u ugostiteljskim.

- Zakon podjednako tretira duvanske proizvode kao i elektronske cigarete. Mislim da zaista više ne treba kao zemlja i kao narod da se brukamo zbog pušenja u zatvorenom prostoru jer, zaboga, to je sad neko veliko zadovoljstvo koga ne možemo da se odreknemo. Treba misliti na karcinom pluća koji je u Srbiji u porastu, jer je dokazano da 95 odsto obolelih od tog tumora čine pušači ili oni koji su bili dugogodišnji pušači - kaže ministarka Grujičiić za "Blic".

Kako je istakla, Zakon o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru je završen i da čeka usklađivanje sa ostalim zakonima, te je podvukla da je važno da kaznena politika bude dobro sprovođena.

- Ono što je važno je kaznena politika koja mora da bude dobro sprovođena, odnosno, inspekcije moraju ići u kontrolu. Jer ako naplatite 5.000 dinara nekome kome je puna kafana, a sve zadimljeno, onda nećemo ništa uraditi. Ali ako treba da plati kaznu od milion dinara, onda mislim da će se dobro zamisliti - izjavila je Grujičić.

Rak pluća ozbiljan problem

Direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, dr Mihailo Stjepanović kaže za "Blic" da podržava novi predlog zakona, jer od svih onkoloških bolesti u Srbiji, rak pluća ima najveću incidencu i najveći mortalitet.

- To je bolest zbog koje smo u ozbiljnom problemu, jer više od trećine odraslog stanovništva Srbije su pušači, i to je ono što bi trebalo da menjamo. Pušači su uglavnom plućni bolesnici. Preko 90 odsto obolelih od raka pluća, od hronično opstruktivne bolesti pluća su upravo pušači. Naravno, ima i bolesti koje nisu u vezi sa pušenjem. Svako ko prestane da puši je za sebe uradio najbolju stvar. Na taj način su sprečili da u jednom udahu dima unesu nekoliko desetina kancerogenih supstanci i hemijskih jedinjenja koje deluju ne samo na pluća, već i na naš krvotok, kao i na sve druge organe - kaže dr Stjepanović.

Naravno, zavisi i od toga koliko je dugačak pušački staž, ali svakako to je najpametnija odluka, dodaje naš sagovornik.

Elektronske cigarete nisu baš bezazlene

Za one koji žele da smanje štetan uticaj pušenja, a nisu spremni da se potpuno odreknu stečenih navika, elektronske cigarete predstavljaju mogućnost izbora, iako nisu prihvaćene kao zvanično sredstvo za odvikavanje od pušenja, objašnjava za "Blic" prof. dr Svetlana Stanišič, doktor fizičke hemije.

Elektronske cigarete, kako kaže, imaju u sebi bateriju koja omogućava zagrevanje tečnosti i formiranje aerosola koji pušač udiše.

- Aerosol predstavlja sitne kapljice tečnosti raspršene u vazduhu i razlikuje se od isparenja, koja predstavljaju gasovito stanje materije. Uz nikotin, u elektronskim cigaretama se nalazi propilen glikol i biljni glicerin koji čine da ova isparenja podsećaju na dim. Dim elektronskih cigareta osim nikotina koji stvara i održava zavisnost, sadrži i isparljiva organska jedinjenja od kojih su neka manje ili više toksična, kao i kancerogeni formaldehid koji nastaje kad nedovoljno tečnosti dospeva do grejnog dela - objašnjava profesorka Stanišić.

Utvrdilo se, kako dodaje, da postoje izvesne komponente voćnih aroma, kao što je benzaldehid, koje mogu iritirati sluzokožu disajnog trakta.

- Iritacija disajnih puteva se manifestuje suvim kašljem koji nestaje nakon perioda adaptacije na e-cigarete. Osim toga što deluju iritantno na sluznicu, nije pokazano da isparenja od e-cigarete utiču na smanjenje disajnog volumena pluća, kao što je to slučaj sa duvanskim dimom, iako je teško izvući definitivne zaključke o tome jer su ispitanici u istraživanjima relativno kratko koristili e-cigarete - objašnjava prof. Stanišić, koja ističe da podržava novi predlog zakona o potpunoj zabranii pušenja u zatvorenom prostoru.

Ugostiteljima nije svejedno

Dr Georgi Genov, direktor Udruženje hotelijera i restoratera Srbije (HORES), izjavio je nedavno za „Blic“ da je rađeno istraživanje čiji su rezultati pokazali 25 odsto neiskorišćenosti nepušačke zone u odnosu na pušačku zonu.

- Potpuna zabrana u ovom trenutku bi bila veliki udar za ugostitelje. Ugositeljska privreda se još nije oporavila od situacije zbog kovida i zato predlažemo da izmene zakona stupe na snagu tek 2025. godine. Naša delatnost se ne oporavlja srazmerno u svim delovima zemlje i treba nam period da se pripremimo za tu priču. Postoje i druga zagađenja i zašto je Beograd najzagađeniji grad, a razlog nisu cigarete jer nisu one glavni zagađivač. Drugo, predlažemo ministarki da se zatvore fabrike duvana i da se zabrani uvoz i da spasimo građane Srbije – rekao je Georgi Genov.