Oni zahtevaju da se Plan detaljne regulacije, kojim je izvršena prenamena prostora Reve iz ekološkog područja od međunarodnog značaja u privrednu zonu, poništi, ili bar da se taj deo plana izmeni. Cilj je da se Bara Reva zaštiti kao prirodno dobro, kaže za “Glas javnosti” Ana Džakić iz Udruženja “Bela čaplja” iz Krnjače.
– Prestalo je dovoženje građevinskog otpada na parcele Reve na kojima se to dešavalo. Međutim, traženi su lokacijski uslovi za neke druge parcele koje su udaljene samo 200 metara od te deponije, tako da vidimo da je ostala namera da se građevinski otpad deponuje u Revi – ukazuje naša sagovornica.
Peticiju će predati i gradonačelniku Beograda, kao i Zavodu za zaštitu prirode od koga zahtevaju da se oblast Reva proglasi zaštićenim prirodnim dobrom.
– Ona to mora da bude, pošto je stanište za više od 130 vrsta ptica zaštićenih međunarodnim konvencijama, a u bari Revi raste beli lokvanj koji je zaštićen zakonima Republike Srbije. Pokušavamo da sačuvamo biser prirode koji se nalazi na samo devet kilometara od Terazija – objašnjava naša sagovornica.
Građani podsećaju i na neispunjeno obećanje zamenika gradonačelnika Gorana Vesića dato juna ove godine građanima koji su blokirali prilaz kamionima koji su dovozili otpad u ovu oazu na levoj obali Dunava, da će biti pozvani na razgovor i da će na toj lokaciji biti postavljena rampa kako kamioni ne bi i dalje dolazili.
– Rampe još nema. Sada postoji opasnost od nekih manjih prevoznika koji, tu i tamo, dođu i izbace neko svoje đubrence, zato što ako se jednom ta lokacija mapirala kao deponija, to tako i ostane, i rampa bi nam itekako značila. Ovako moramo da dolazimo i proveravamo šta se dešava na terenu – kaže Džakić.
Ona poziva glavnog gradskog urbanistu Marka Stojčića i Bojanu Radaković, koja je izdala rešenje o privremenoj građevinskoj dozvoli za deponiju, da dođu na Revu i vide bogatstvo prirode i biljnog i životinjskog sveta u toj oazi.
Ceo razgovor možete pogledati u videu.