Na koji način se to radi, koji su uzroci i posledice – o tome su detaljno govorili Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine i Danijel Dinčić, advokat.
Oni su objasnili da država, preko niskih osnovica za obračun plata i koeficijenata ne samo za prosvetne radnike, već i druge indirektne korisnike budžetskih sredstava, oštećuje pre svega one sa najnižim zaradama, ali i ostale zaposlene u tim institucijama. Prema tom obračunu, naveli su primer, zarada fizičkog radnika u ustanovi obrazovanja za mart ove godine iznosi oko 22.962 dinara, što je 62 odsto od minimalno propisane zarade.
Do toga je došlo zbog toga što je minimalna cena rada poslednjih desetak godina rasla brže od osnovice za obračun, ukazano je na konferenciji i upozoreno da će, ako se trend nastavi i narednih desetak godina, i zarada profesora biti na granici minimalne zarade. Država se dosetila i uvela mehanizam korekcije do minimalne zarade, ali time, kako je naglašeno, nepravda nije ispravljena.
– Iako je sudska praksa u postupcima koji se pokreću ovim povodom potpuno jasna, postoje poslednjih meseci pristisci od strane Ministarstva ka ustanovama obrazovanja kojima se obavezuju direktori da ulažu žalbe na sudske odluke, što pokazuje bahatost i neodgovornost prema javnom novcu. Nadam se da taj pritisak neće uticati na sud – rekao je Dušan Kokot.
Šta je još rečeno na konferenciji za novinare, pogledajte u priloženom videu.