ZDRAVO JE GLADOVATI PONEKAD: Sve popularnija autofagija je dobra za zdravlje, ako se pravilno sprovede

Ova sve popularnija dijeta je dobra za zdravlje, pod uslovom da se sprovodi pod nadzorom lekara, jer snižava visok pritisak i šećer u krvi, kaže profesor Medicinskog fakulteta dr Branko Jakovljević, specijalista ishrane. Ne preporučuje se trudnicama, tinejdžerima, osobama s dijabetesom tipa jedan

U poslednjih godinu dana pojavila se nova zvezda dijeta, koju sprovodi najveći deo naših građana, a reč je o čuvenoj autofagiji, upozorio je profesor Medicinskog fakulteta, dr Branko Jakovljević, specijalista ishrane.

 – Ova dijeta se samo kod nas tako zove i uvek se pominje neki Japanac koji je za autofagiju dobio Nobelovu nagradu. Međutim, mnogo je pravilnije ovu dijetu zvati povremenim gladovanjem, kako o njoj govori ceo svet. To nije ništa novo, jedino je sada ona popularnija – kazao je dr Jakovljević na nedavnom 8. Kongresu o hipertenziji održanom u Beogradu.

Čuvena pet-dva dijeta

On je objasnio da se ova dijeta može sprovoditi u više oblika. Prvi bi bio potpuni dnevni post: određenih dana u nedelji, a to može biti i nekoliko vezanih dana, ništa se ne jede. I odmah je dodao da to nije lako sprovoditi.

– Međutim, modifikovani režim posta nekako je lakše izvesti. To podrazumeva da se tokom određenog broja dana u nedelji, koji nisu uzastopni, sprovodi dijeta sa smanjenim kalorijskim unosom – obično to bude oko 600–700 kalorija. To je čuvena dijeta pet-dva, gde se dva dana u nedelji savetuje takva ishrana.

Kod nas je, kako je objasnio dr Jakovljević, najpopularniji i najzastupljeniji vid vremensko ograničeno hranjenje, pri čemu se savetuje da se 12, 14, ili 16 sati tokom dana ne uzima hrana.

REŠITE SE NEPRIJATNOG MIRISA DUVANSKOG DIMA U KUĆI: Ovo su TRI jednostavna načina!

U svetlu ove dijete zanimljiv je i verski post. Po objašnjenju stručnjaka, naš pravoslavni post ne ide u pravcu gladovanja, više ide u smeru eliminacije određenih namirnica, ali je zato ramazanski sveti post nekako bliži ovoj ideji gladovanja.

– Vernici tokom ramazanskog posta zaista prave duge periode bez hrane od ranog jutra, pre svitanja pa sve dok ne padne mrak, apsolutno ne jedu ništa. To je u osnovi i autogfagije koju ovih dana toliko hvalimo u Srbiji – primetio je on.

Dr Jakovljević je dao odgovor na pitanje da li ovakva dijeta ima zdravstvenog opravdanja i da li se može savetovati kao način lečenja određenih bolesti, a zadržao se na efektu ove dijete na povišeni krvni pritisak.

Zanimljiva studija iz 2019. godine gde su ispitanici podeljeni u četiri grupe: jedna je gladovala pet dana, druga 10, treća 15 i četvrta 20 dana. Svi su bili pod stručnim nadzorom lekara.

Inače, tako dugi periodi gladovanja nisu novost savremenog doba. Krajem 19. i početkom 20. veka postojale su brojne klinike za gladovanje u gotovo svim zemljama, a Rusi su tu imali najviše uspeha. Jednostavno, tada nije bilo lekova za mnoge bolesti i koristili su gladovanje kao jedan kvalitetan način da se bolesti leče.

Dakle, koji je bio rezultat studije i dugotrajnog gladovanja?

ŠTA KAŽE STRUKA? Da li je ostvariv predlog ministarke Grujičić za skraćenje lista čekanja u državnim bolnicama?

– Prvi efekat je jasan i to je gubitak na težini. Procenjeno je da su ljudi koji su gladovali 20 dana izgubili preko 10 kilograma. Dolazi i do izuzetno značajne korekcije vrednosti i donjeg i gornjeg pritiska. Ono što je vrlo upadljivo jeste da se pozitivan efekat beleži već posle pet dana gladovanja. Stiže se do idealnih vrednosti krvnog pritiska, koje se održavaju i u narednim danima gladovanja – objasnio je lekar.

On je ukazao da ljude koji se kolebaju da li da se upuste u ovu dijetu plaši loše raspoloženje tokom gladovanja, pad energije.

– Druga studija uči nas da to apsolutno nije tako: već posle dva do tri dana, kada se uđe u ketozu, mozak se izbistri, dobija se jedna posebna energija. Ali nije lako gladovati 20 dana, iako smo mogli na našim televizijama da vidimo vrlo poznatu osobu, koja ide od jedne do druge televizije i objašnjava kako ona već 33 dana gladuje, ne jede ništa i daje savete gledaocima, što je krajnje pogrešno. Jer svako gladovanje duže od dva dana apsolutno ne bi smelo da se sprovodi bez nadzora stručnog lekara, koji razume šta se sve u organizmu dešava u tom periodu gladovanja – upozorio je profesor Jakovljević.

Takođe je naglasio da postoje grupe koje ne bi trebalo da se odriču hrane u dugom vremenskom periodu. To su trudnice, dojilje, deca, tinjedžeri, osobe koje boluju od dijabetesa tipa jedan, osobe koje boluju od poremećaja ishrane i još nekih bolesti.

 – Zdravo je, dobro je, ali postoje mnoge osobe koje ne bi mogle da se priključe ovom načinu ishrane – poručio je dr Jakovljević.

Bez ekstremnih rešenja

On je pomenuo i studiju objavljenu pre dva meseca, koja je, kako je rekao, lekarima mnogo olakšala stvar jer je pokazala da nema potrebe za nikakvim ekstremnim gladovanjem, već je dovoljno samo proširiti period tokom dana kada se hrana ne uzima.

ČOLA ŠOKIRAO: Prvu devojku sam imao tek u kasnim tridesetim

– Reč je o studiji koja je pratila dve grupe ispitanika. Dve grupe su u pitanju, jedna je hranu uzimala u okviru 12 sati, a narednih 12 sati je bilo bez hrane. Druga grupa je jela bez ograničenja. Rezultati su pokazali da nije bilo razlike u težini, što će obeshrabriti naše poklonike autofagije, ali je dijastolni, donji pritisak pokazao statistički značajan pad – ukazuje dr Jakovljević.

On je pojasnio i mehanizam koji utiče na pad vrednosti krvnog pritiska:

– Studija iz 2005. godine prva je objasnila da je zapravo suština u insulinu. Insulin je taj koji će doprineti i korekciji hipertenzije. Brojni su mehanizmi kojima insulin utiče na krvni pritisak.

Daš dijeta

Prof. dr Branko Jakovljević podseća kako se svake godine u svetu održava svojevrsno takmičenje za najbolju dijetu, nešto poput Evrovizije, i u medijima se o tome naširoko piše. Tako će uskoro, u ovo doba godine, biti izglasana i najbolja dijeta za naredni period. Organizatori tog takmičenja tvrde da pobednika biraju stručnjaci, mada nije poznato o kojim se to ekspertima radi. Poslednje četiri godine nova najbolja dijeta postala je mediteranska ishrana.

– Pre toga, osam godina zaredom je daš dijeta bila proglašavana najboljom. Zaista, daš dijeta je izuzetno značajna, dizajnirali su je 1986. stručnjaci s ciljem da naprave plan ishrane koji će uticati na korekciju povišenog krvnog pritiska. I to je jedna od retkih namenskih dijeta, dizajniranih za jednu bolest. Međutim, praksa je pokazala da je ona efikasna i kod bolesti bubrega i masne jetre, dijabetesa. Prema preporukama američkog udruženja očekuje se da se gornji, sistolni pritisak koriguje za 11 milimetara živinog stuba. To nije malo i taj efekat otprilike postiže i jedan kvalitetan antihipertenzivni lek. Reč je o dijeti bogatoj voćem i povrćem, mlečnom proizvodima s niskim procentom masti, integralnim žitaricama. Kao i svi druge i ova dijeta se jako „plaši” zasićenih masti pa se insistira da njihov unos bude što niži. Takođe je umeren i unos proteina – objasnio je dr Jakovljević.

SKINI APLIKACIJU